Да ли ће гуштер из витрине у Лондону вратити време

Узорак је показао да су модерни гуштери настали у касном тријасу, а не у средњој јури, како се раније мислило. Фосил који више од пола века научници чувају у једној од витрина лондонског музеја, представља остатке делова животиње који су пронађени у каменолому у близини Тортворта у Глостерширу. У тренутку када су пронађени, технологија за анализе старости није била довољно развијена.

Као остатак претка модерног гуштер, фосил који је поново детаљније процењен, утиче на „све процене" о пореклу гуштера и змија, заједно названих сквамата. 

Нова сазнања утичу на претпоставке о њиховој стопи еволуције, па чак и на кључни моменат „покретача порекла групе", кажу научници. 

Истраживачки тим је своје откриће назвао criptovaranoides microlanius, што значи „мали месар", због вилице која је била пуна зуба веома оштрих ивица.

Др Дејвид Вајтсајд са Универзитету у Бристолу, који је вођа студије, рекао је, када је приметио да у витрини Природњачког музеја имају очуван фосил гмизавца, за који се веровало да је уобичајени блиски рођак новозеландске врсте туатаре, која је једина преживела из групе rhinocephalia и која се одвојила од сквамата пре више од 240 милиона година:

„Како смо наставили да истражујемо примерак, постајали смо све убеђенији да је заправо ближи гуштерима данашњице него група туатара. Направили смо рендгенске снимке фосила на Универзитету и то нам је омогућило да га реконструишемо у три димензије и да видимо све сићушне кости које су биле скривене унутар стене."

„У смислу значаја за науку, овај наш фосил помера порекло и диверзификацију сквамата назад - из средње јуре у касни тријас. То је било време великог реструктурирања екосистема на копну, са настанком нових биљних група, посебно четинара модерног типа, као и нових врста инсеката и неких од првих модерних група као што су корњаче, крокодили, диносауруси, и сисари", објаснио је коаутор истраживања професор Мајк Бентон.

"Чини се да су те нове биљке и животиње дошле на сцену као део велике обнове живота на Земљи након масовног изумирања на крају перма пре 252 милиона година, а посебно карнијске плувијалне епизоде, пре 232 милиона година, када је клима варирала између влажне и суве и изазвала велике промене међу живим светом", закључили су истраживачи.