Читај ми!

Како љубимац може да утиче на функционисање вашег мозга

Интеракције људи и животиња могу да повећају емоционалну и когнитивну активност мозга код човека, наводи се у новој студији која је објављена у часопису "Plos one".

Истраживачи су посебну пажњу посветили утицају дружења са животињама на функције фронталног кортекса. 

„Одлучили смо да истражимо фронтални кортекс јер је то подручје мозга укључено у неколико извршних функција, као што су пажња, радна меморија и решавање проблема. Али он је такође укључен у друштвене и емоционалне процесе, он је део мозга који надгледа процесе наших мисли и осећања", рекла је водећи аутор студије Рахела Марти, студенткиња докторских студија на одсеку клиничке психологије и интервенција уз помоћ животиња на Универзитету у Базелу у Швајцарској. 

Ово откриће је важно јер пружа додатне доказе да интеракције у терапији која подразумева контакт људи и животиња могу повећати когнитивну и емоционалну активност у мозгу, додала је Марти. 

„Ако пацијенти са проблемима у мотивацији, пажњи и социоемоционалном функционисању показују већу емоционалну укљученост у активностима повезане са псом, онда би такве активности могле повећати шансе за учење и постизање терапеутских циљева", рекла је она.

Ова најновија студија је додатак резултатима већ постојећим истраживањима која су потврдила предности терапије уз помоћ животиња у рехабилитацији код различитих стања нервног система, као што су мождани удари, поремећаји, напади, трауме мозга па и инфекције.

„Ово је занимљива, озбиљно спроведена студија која пружа нови увид у повезаност између односа човека и животиње са можданом активношћу код здравих одраслих особа", рекла је др Тифани Брејли, ванредни професор неурологије на Универзитету Мичиген у Ен Арбору, који је објавио истраживање о повезаности поседовања кућних љубимаца и когнитивног здравља.

„Иако је неопходан даљи рад са групама које броје више људи са специфичним неуролошким стањима, тренутна студија би могла да послужи за будућа истраживања интервенција и неурорехабилитације уз помоћ животиња, пружањем нових података о врсти, интензитету и учесталости интеракција са животињама неопходним за постизање жељене физиолошке или клиничке користи", рекао је Брејли, који није био укључен у ново истраживање.

Истраживачи су користили функционалну инфрацрвену спектроскопију у студији, која је заправо специфични пскенер мозга и који пружа флексибилност јер је функционалан у природним окружењима и није ограничен на затворену просторију у лабораторији.

Што ближе - то боље

Истраживачки тим је сваког од 19 учесника опремио скенером и замолио их да посматрају и комуницирају са једним од три пса: џек расел теријером, голдендудлом и златним ретривером.

Најпре су учесници студије посматрали пса са друге стране собе. Затим је пас сео поред њих. Коначно, свакој особи је било дозвољено да мази пса. Овај процес је поновљен још два пута касније.

У другим сесијама, свака особа је понављала исте радње са плишаним пуњеним лавом који је садржао боцу топле воде да би симулирао телесну температуру живог пса. У сваком од сценарија, стимулација мозга је расла како су се пас или плишана животиња приближавали.

„Открили смо да се активност мозга повећала када је контакт са псом или плишаном животињом постао ближи. Ово потврђује претходне студије које повезују ближи контакт са животињама или контролни стимуланс са повећаном активацијом мозга", рекао је Марти.

Међутим, студија је открила да је повећање мождане активности снажније када је особа мазила крзно правог пса у односу на плишану животињу.

„Позитивни невербални знаци и узајамне раакције које пружа жива животиња могу делимично да објасне ову разлику", рекао је Брејли.

Резултати допуњују налазе других истраживача, који су открили јаче мождане активности када су учесници комуницирали са живим зечевима, мачкама, псима и коњима, рекли су истраживачи.