Изгубљени град скривен у дубинама Атлантског океана

Десетинама хиљада година Изгубљени град је био сведочанство трајне снаге живота. Планински врхови су од кремастих угљеничних зидова и стубова који изгледају сабласно у мраку. Зидови су високи око 60 метара.

Пејзаж ових планина недавно је истраживан, а једино коришћено осветљење је плава светлост са возила, којим се управља даљински. Изгубљени град открили су научници 2000. године, на дубини од 700 метара.

Најмање 120.000 година, а можда и дуже, плашт који се уздиже у овом делу света реагује са морском водом и испушта водоник, метан и друге растворене гасове у океан.

Димњаци који избацују гасове имају температуру до 40 степени Целзијуса, а насељени су морским јежевима, пужевима, раковима.

Угљоводоници произведени у отворима Изгубљеног града нису настали од атмосферског угљен-диоксида или сунчеве светлости, већ хемијским реакцијама на дубоком морском дну.

„Ово је пример типа екосистема који би могао да буде активан у Европи“, рекао је микробиолог Вилијам Бразелтон.

За разлику од подводних вулканских отвора названих „црни пушачи", који испуштају минерале богате гвожђем и сумпором, екосистем Изгубљеног града производи до 100 пута више водоника и метана.

Калцитни отвори Изгубљеног града су много већи од „црних пушача“, што указује на њихову дугогодишњу активност.

Највиши монолит назван је Посејдон по грчком богу мора, а достиже висину од 60 метара.

Нажалост, научници нису једини које привлачи тај необичан терен.

Током 2018. године објављено је да је Пољска добила права на рударење дубоког мора око Изгубљеног града. Иако не постоје драгоцени ресурси за копање у самом термалном пољу, уништење градске околине могло би имати нежељене последице.

Научници упозоравају да би било какво пражњење изазвано рударством, лако могло да сруши ово изузетно станиште.