Први пут у историји постигнута самоодржива нуклеарна фузија, али научници не знају како да је понове

Нуклеарна фузија се дешава када се два атома спајају и стварају тежи атом, ослобађајући у том процесу огромну количину енергије.

Тај процес је изузетно тешко рекреирати у вештачким условима и лабораторији зато што му је потребна високоенергетска средина како би се реакција обнављала.

Најпознатији пример нуклеарне фузије је наше Сунце, на ком се непрестано атоми водоника спајају и стварају хелијум, ослобађајући енергију.

Фузија се одиграва и у фазама супернова, када звезде експлодирају, али је количина енергије у тим процесима толико велика да омогућава стварање тежих молекула, попут гвожђа.

Кључ је у паљењу

У вештачким условима на Земљи, међутим, тај процес је много теже започети. Како би нуклеарна фузија постала стабилан извор бесконачне чисте енергије за човечанство, научници прво морају да постигну „паљење“, познато и као Лосонов критеријум.

Према њему, када је количина енергије коју генерише реактор већа од количине енергије коју губи (ослобађа у околину) и ако се довољно енергије задржи у гориву (атомима који се спајају) онда систем постаје самоодржив и подразумева се да је „упаљен“.

„Паљење“ се обично дешава у изузетно интензивним срединама, али истраживачи у постројењу Националне лабораторије „Лоренс Ливермор“ у Калифорнији већ више од деценије усавршавају технику и сада су потврдили да је њихов прошлогодишњи експеримент 8. августа створио прво успешно „паљење“ у историји.

„Ово је први пут да смо прешли Лосонов критеријум у лабораторији“, каже нуклеарна физичарка Ени Кричер за часопис Њу сајентист.

Како би то постигао, тим је поставио капсулу тритијума са горивом деутеријума у средину позлаћене коморе од осиромашеног уранијума и у капсулу испалио 192 ласера, што је успело да створи самоодрживу реакцију нуклеарне фузије.

Под овим условима, атоми водоника почели су да се спајају ослобађајући 1,3 мегаџула енергије током стотину трилионитих делова секунде.

Изгубили курблу

Током претходних годину дана, научници су покушали да реплицирају резултат у четири слична експеримента, али су само успели да произведу половину енергије рекордног првобитног опита.

„Паљење је изузетно осетљиво чак и на најмање промене које су једва приметне, попут разлика у структури сваке капсуле и интензитета ласера“, објашњава Кричерова.

Научници сада хоће да утврде шта је тачно потребно да би се постигло паљење и како да реакцију учине отпорнијом на мале промене и грешке.

Без тог знања, читав процес не може да се увећа на размере потребне за стварање фузионих реактора способних да снабдевају градове и државе, што је коначни циљ.