Читај ми!

Научници успели да направе прву комплетну мапу имуног система човека

Група научника из Велике Британије и Швајцарске, користећи напредне методе скрининга за праћење преноса информација које се одвијају између ћелија, направила је прву комплетну мапу која приказује повезаност имунолошког система човека.

Људски имуни систем састоји се од невероватне мреже специјализованих ћелија. Неки од њих путују кроз тело и скенирају знаке оштећења или болести како би пренеле постојање било какве претње другим ћелијама да на време ослободе одбрамбени имуни одговор. Ова, такозвана, сигнализација од ћелије до ћелије се врши преко протеина на њиховој површини који се везују за одговарајуће протеине „рецептора“ на површини других ћелија.

Разумевање веза рецептора имуног система

Разумевање ових процеса и могућност њиховог праћења је кључно за научнике и лекаре који желе да ефикасно лече пацијенте. Међутим, до сада су научници и клиничари имали само непотпуну мапу и, према томе, нејасно разумевање ових веза рецептора.

У креирању мапе имуног система, научници са Велком Сангер института у Кембриџу и Државног института у Цириху са сарадницима истражили су како се имуне ћелије у људском организму повезују и комуницирају.

Ово истраживање, објављено у часопису Nature, укључује откриће многих раније непознатих интеракција које заједно бацају ново светло на организацију имунолошке одбране тела. Ово нуди одговоре на многа питања о имунотерапијама које се већ користе за лечење пацијената. У будућности, ова јавно доступна и детаљна мапа имуног система такође би могла бити од виталног значаја за откривање нових терапија.

Дубоко разумевање интеракција између имуних ћелија и начина на који се ова комуникација уклапа у људско тело као целину, од виталног је значаја ако желимо да развијемо третмане који побољшавају имуни систем у циљу борбе против болести, познатих као имунотерапије.

Могућност за развој ефикасније имунотерапије

Имунотерапија је већ показала велики потенцијал у лечењу болести, посебно код одређених карцинома. Међутим, она добро функционишу само код одређене групе пацијената и за одређена стања. Познавање мапе веза имуних рецептора могло би помоћи да се објасни зашто имунотерапије понекад не дају резултат код свих пацијената, и понудити нове правце у којима треба развијати будуће имунотерапије које ће бити ефикасне за све пацијенте.

Такође, научницима је неопходно да разумеју сигнале који се преносе од ћелије до ћелије у имунолошком систему уколико желе да спрече и лече аутоимуне болести, које настају када тело погрешно протумачи унутрашње сигнале и нападне само себе.

Ова нова публикација коју је објавио Институт Велком Сангер и сарадници, даје и опис како су истраживачи изоловали и истражили скоро комплетан скуп површинских протеина који физички повезују имуне ћелије заједно. Захваљујући обимним рачунарским и математичким анализама успели су да направе мапу која приказује типове ћелија, пресноснике информација и релативну брзину сваке размене информација која се одвија између имуних ћелија.

Стварање ове детаљне мапе имуног система захтевало је године технолошког напретка да би се ухватили у коштац са проблемом ових размера. Свака имунска ћелија може имати стотине различитих површинских протеина и рецептора на себи, а интеракције које укључују ове протеине су често толико пролазне да су морале бити измишљене специјализоване методе да би се направила тачна мапа.

Са овом мапом могуће је сагледати утицај различитих болести на имуни систем у целини, и истражити нове терапије које се везују за различите протеине на површини имуне ћелије. Протеини на површини ћелије служе као основа за стварање нових лекова много чешће него било која друга врста протеина, због њихове доступности лековима и снажног утицаја на сигнале које ћелија прима.

Истраживач Џарод Шилдс, који је руководио истраживање у Институту Велком Сангер каже да: „Пажљиво изоловање и анализирање сваке имунолошке ћелије и њихове интеракције са другима дало нам је прву мапу комуникације између свих имуних ћелија у људском телу. Ово је огроман корак у разумевању унутрашњег рада имуног система и надамо се да ће га користити истраживачи широм света да помогну у развоју нових терапија које раде са одбрамбеним механизмима тела“.

Професор Беренд Снијдер, аутор са Института за биологију молекуларних система у Цириху, сматра да је: „Ово истраживање произвело невероватан нови алат који се може користити да помогне да се открије које протеине и путеве би било корисно циљати у развоју лекова. Такође, дају увид у то да ли ће лек утицати на друге путеве, што може изазвати нежељене ефекте. Све ове информације могу помоћи у развоју нових терапија и могу дати кључне доказе који ће помоћи да се најефикаснији третмани уведу у клиничка испитивања“.

четвртак, 28. март 2024.
18° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво