Читај ми!

На Месецу откривене пећине у којима владају пролећне температуре, тврде научници

У раној људској историји, пећине су људима пружале заштиту од временских неприлика и место које су могли да оснују дом. Сада би сличне формације на Месецу могле да обезбеде астронаутима сигурно уточиште на Месецу, захваљујући томе што је установљено да у њима владају температуре сличне онима на Земљи.

У појединим кратерима на Месецу се налазе заклоњене области у којима се температуре стално крећу око 17 степени Целзијуса, открили су истраживачи са Универзитета у Лос Анђелесу, чију студију је у јулу објавио часопис Geophysical Research Letters.

Ови отвори у кратерима, можда имају пролаз до пећина које би такође могле да пруже уточиште људима, јер имају температуре које би истраживање Месеца и дугорочни боравак људи на Месецу учинили далеко безбеднијим, јер би научници могли да поставе термички стабилне базне кампове.

„Људи су еволуирали живећи у пећинама, а у пећине бисмо могли да се вратимо кад одлучимо да живимо на Месецу“, каже коаутор студије, Дејвид Пејџ, професор планетарних наука на Универзитету у Лос Анђелесу, у саопштењу за јавност. Пејџ такође руководи експериментом лунарног радиометра „Дивајнер“, инструмента на Насином орбитеру „Риконесенс“ (Lunar Reconnaissance Orbiter).

Сада када научници имају више информација о кратерима и потенцијаним пећинама на Месецу, можда би могли да убрзају израду планова за сталну станицу унутар пећина која би била заштићена од екстремних услова који владају на површини нашег пратиоца.

„Могли бисмо да успоставимо дугорочно присуство на Месецу много раније него што би иначе било могуће“, наводи главни аутор студије, Тајлер Хорват, студент докторских студија планетарних наука.

За разлику од површине Месеца, која се током дана загрева до 127 степени, а ноћу пада на минус 173 степена Целзијуса), ове лунарне јаме у области названој Mare Tranquillitatis много су подгодније за људе јер имају стабилну температуру. (Mare Tranquillitatis, опште познато као Море спокојства, је место где је „Аполо 11“, прва мисија која је одвела људе на Месец, слетела због глатког и релативно равног терена.)

Добијени подаци потичу од анализе слика које је направила Насина свемирска летелица „Риконесенс“ и компјутерског моделирања.

Проучавање ових јама и евентуалних пећина помаже научницима да боље разумеју какви услови владају и у другим екстремним окружењима, као што су лунарни поларни региони у које иде мисија „Артемис“, напомиње Ноа Петро, шеф Насине лабораторије за планетарну геологију, геофизику и геохемију. Програм „Артемис“ има за циљ да врати људе на Месец, као и да до 2025. године слети прва жена и прва особа која није белац на Месец.

Потребно је неко склониште

Екстремне температуре површине Месеца отежале су Насиним инжењерима да направе потпуно оперативну опрему за грејање и хлађење која би произвела довољно енергије да омогући дуготрајније истраживање Месеца или становање, наводи се у саопштењу.

Међутим, Наси можда неће бити потребна опрема тако сложена као што се тренутно претпоставља да би истраживање и становање постали стварност, показало је ово истраживање.

Уз помоћ лунарног орбитера, научници су 2009. године открили јаме на Месецу, што је навело научнике да се запитају да ли постоје повезне пећине које би се могле истражити или чак користити као склоништа.

Пећине би биле стабилно окружење за лунарна станишта јер нуде одређену заштиту од сунчевог зрачења и утицаја микрометеорита. Ове формације би такође могле да обезбеде заштиту од космичких зрака, наводе из Насе.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(четвртак, 04. авг 2022, 16:41) - anonymous Lala [нерегистровани]

Divota

S'ozbirom kakvo ,,veselje"(klima, ratovi )vlada na majčici zemlji mogli bi uskoro postati ,,mesečari" .

(среда, 03. авг 2022, 22:23) - anonymous [нерегистровани]

Eto ti sad

Mislim da moraju da pozure, samo nemaju vise komercijalne rakete koje bi za razumne troskove odnele ljude tamo.

(среда, 03. авг 2022, 21:42) - anonymous [нерегистровани]

Maaa

...idemo na Mars, idemo na Mars, idemo na Mars, idemo na Mars... ali prvo do Meseca.