Читај ми!

Мала свемирска летелица на великој мисији

За лансирање је спреман мали сателит, назван „Кјубсат“ ("CubeSat"), величине микроталасне пећнице и тежак само 25 килограма, први који ће тестирати јединствену, елиптичну лунарну орбиту за постављање лунарне станице „Гејтвеј“.

Необична мала летелица ће, у ствари, бити трагач који ће утврдити где треба поставити лунарну испоставу у орбити која ће астронаутима служити као успутна станица између Земље и Месеца.

Хало-орбите се налазе у равни управној на раван у којој се ротирају главна тела система, као што су Земља и Месец. Ове орбите су углавном нестабилне, али одржавање летелица на њима захтева ниску потрошњу горива – а управо то ће бити потребно за будућу лунарну станицу „Гејтвеј“ за преседање астронаута.

Мисија, названа Cislunar Autonomous Positioning Sistem Technologi Operations and Navigation Eхperiment, позната као CAPSTONE, требало би да полети са лансирне платформе 27. јуна, у 5.50 по источном времену. „Кјубсат“ ће бити лансиран на ракети „Електрон“, компаније „Рокет лаб“ на Новом Зеланду.

Када буде лансиран, доћи ће до тачке орбите у року од три месеца, а затим ће у орбити провести наредних шест месеци како би пружио више података о захтевима за погонском енергијом будуће станице.

Орбита „Кјубсата“ ће се кретати од 1.609,3 километра од једног лунарног пола на најближем пролазу и на 70.006,5 километара од другог пола, сваких седам дана. Коришћење ове орбите биће енергетски ефикасније за свемирске летелице које лете до станице и натраг јер захтева мање енергије него више кружних орбита.

Минијатурна свемирска летелица ће се такође користити за тестирање могућности комуникације са Земљом из ове орбите, која има предност јасног погледа на Земљу, а истовремено обезбеђује покривеност за јужни пол Месеца – где се очекује да ће први астронаути на мисији „Артемис“ слетети 2025. године.

„Орбитални истраживач Месеца“, роботска летелица агенције НАСА која кружи већ 13 година у поларној орбити око Месеца на висини од 50 километара, представљаће референтну тачку за CAPSTONE. Две свемирске летелице ће комуницирати директно једна с другом, омогућавајући тимовима на земљи да измере растојање између сваке од њих и Земље.

Сарадња између две свемирске летелице може да тестира и аутономни навигациони софтвер CAPSTONE-а, назван CAPS, или Цислунар аутономни систем позиционирања. Ако овај софтвер ради како се очекује, будуће свемирске летелице би га могле користити без ослањања на праћење са Земље.

„Мисија CAPSTONE је вредан претходник не само за ‘Гејтвеј’, већ и за свемирску летелицу ‘Орион’ и систем за слетање људи“, наводи Нуџуд Меранси, шеф Насине канцеларије за планирање истраживачке мисије у Свемирском центру у Хјустону.

„‘Гејтвеј’ и ‘Орион’ користиће податке из CAPSTONE-а за валидацију нашег модела, који ће бити важан за операције и планирање будуће мисије“, наглашава Меранси.

број коментара 6 Пошаљи коментар
(среда, 29. јун 2022, 13:39) - anonymous [нерегистровани]

Re: RE: Čudno

U vreme tog "sletanja na Mesec", bio sam gimnazijalac - matematički smer.
Obožavao sam astronomiju, astronautiku, fiziku, matematiku i sve ostalo u tom pravcu.
Sve što je bilo u vezi programa Apolo - strastveno sam gutao u svojoj radoznalosti i zanesenosti.
Apolo 11, leto 1969.
Od prvih sekundi odbrojavanja za lansiranje, nisam se odvajao od televizora.
Svaki detalj koji je bio objavljen na televiziji, u štampi, u naučnim časopisima - sve sam upisivao u sveskama koje sam čuvao kao svetinju.
Kasnije sam imao prilike da uživo vidim i razgledam kapsulu kojom su se kosmonauti navodno vratili na Zemlju.
Ali u svom tom sjaju - ostala je jedna tamna pega.
Svi su činioci ukazivali da u tadašnjim tehničkim uslovima, ponovno uzletanje sa Meseca i povratak - nisu mogući.
Sletanje jeste bilo moguće - ali povratak nije!
Tada nisam mogao da shvatim suštinu te kontradikcije, čak nisam sebi dozvoljavao ni pomisao da tu nešto mnogo krupnije nije u redu.
Tek mnogo godina kasnije počeo sam da shvatam da je nauka mnogo uspečnije istražila svemir manipulacije javnim mnenjem, nego svemir zvani Vasiona.

(среда, 29. јун 2022, 12:29) - anonymous [нерегистровани]

RE: Čudno

Neko reče da su uspeli pre 53 godine iz prve i bez problema da to urade...

Pa nije to sletanje bilo toliko lako i glatko. Prethodile su velike pripreme, ogroman broj misija koje su potvrđivale u praksi jednu po jednu fazu leta i sletanja. Neverovatan novac je USA utrošila u taj projekat, a bilo je i bitno preteću Ruse, koji su već bili prvi u lansiranju satelita u svemir, kao i u lansiranju čoveka u svemir. Inače, sam program APOLO je pokupio dosta informacija od Ruskog programa LUNA, koji su prethodili spuštanju, i što je još bitnije, povratku čoveka nazad na Zemlju.

Obzirom da komentar naginje na popularne teorije, dovoljno je pomenuti da su Rusi, već tada, priznali svoj poraz u osvajanju Meseca.

(понедељак, 27. јун 2022, 03:56) - anonymous [нерегистровани]

Bravo...Dobro pitanje...

Beli covjek je sve I dobre izume usmjerio protiv covjecanstva....... nazalost

(недеља, 26. јун 2022, 22:03) - anonymous [нерегистровани]

А коју је корист имало човечанство

од тог ломатања по свемиру????

(недеља, 26. јун 2022, 15:11) - Vladimir [нерегистровани]

Čudno...

toliko priprema uz svu najsavremeniju tehnologiju za sletanje ljudi koje će biti za 3 godina od sada, a pre 53 godina su sleteli bez problema iz prvog pkušaja sa tehnologijom koja je bila dosta primitivnija od sadašnje...

(субота, 25. јун 2022, 19:04) - anonymous [нерегистровани]

Микроталасна?

Микроталасне кокице у свемиру... јупииии!