Читај ми!

Потпуно нова врста високореактивне хемикалије пронађена у атмосфери

Сваки пут када удахнемо, углавном у себе уносимо смешу азота, уз издашну количину кисеоника и мало угљен-диоксида. Али у атмосфери се налази још прегршт разних хемикалија, а за многа једињења која су научници недавно открили, и не знамо како утичу на наше здравље.

Рашчлањавање ове атмосферске заврзламе је читава енциклопедија различитих једињења и елемената, а о некима још увек можемо само да нагађамо.

Једна од тих мистерија је управо привукла пажњу јер су хемичари установили да у атмосфери постоји реактивна класа једињења која се називају органски хидротриоксиди, и мада ове хемикалије имају кратак век трајања, могле би да изазивају последице за које и не знамо.

У ствари, према прорачунима истраживача, читајући ово, управо сте усисали неколико милијарди таквих молекула, преноси Сајенс алерт чланак објављен у часопису Сајенс.

Шта то тачно значи за наше здравље, а да не помињемо здравље наше планете, још увек није јасно и потребно је додатно истражити. За почетак, бар је установљено да постоје ти необични хемијски спојеви.

„Ова једињења су одувек постојала – једноставно нисмо знали за њих“, наводи хемичар Хенрик Грум Кјергард са Универзитета у Копенхагену у Данској.

„Али чињеница да сада имамо доказе да ова једињења настају и да живе одређено време. Значи да је могуће проучавати њихов ефекат... и реаговати ако се испостави да су опасна“, додаје научник.

Познато је да у хемијским процесима додавање само једне нове компоненте може радикално да промени начин на који се нека твар понаша.

Као на пример, вода. Захваљујући начину на који се два атома водоника и један атом кисеоника повезују, органска хемија се може мешати и ковитлати у еволутивни феномен који зовемо живот.

Међутим, ако додамо само још само један атом кисеоника, добићемо водоник пероксид – далеко реактивније једињење.

Уколико додамо још један атом кисеоника на овај љути мали молекул, добијамо хидротриоксид. Да бисмо га направили, потребна је само одговарајућа лабораторијска опрема, нека засићена органска једињења и мало сувог леда.

То није баш експеримент за забаву, будући да је овај спој врло реактиван, али поставља се питање да ли хидротриоксиди лако формирају стабилне структуре у атмосфери.

Ово није само академска расправа, већ због тако великог броја хемијских реакција до којих долази у нашој атмосфери, и сложених начина на које она утиче на здравље појединаца, па до климатских промена, неопходно је проучити све варијетете који настају.

„Већина људских активности доводи до емисије хемијских супстанци у атмосферу. Дакле, познавање реакција које одређују атмосферску хемију је важно ако желимо да предвидимо како ће наше понашање утицати на атмосферу у будућности“, каже Кристан Х. Милер, такође хемичар са Универзитета у Копенхагену.

Истраживања које је спровео овај тим научника сада пружају прва директна запажања о настанку хидротриоксида у атмосферским условима из неколико супстанци за које се зна да су присутне у нашем ваздуху.

Ово им је омогућило да проуче начин на који ће једињење вероватно бити синтетизовано, колико дуго остаје и како се разграђује.

Једна таква емисија, названа изопрен, може реаговати у атмосфери и произвести око 10 милиона метричких тона хидротриоксида сваке године.

Међутим, то је само један потенцијални извор. На основу прорачуна тима, скоро свако једињење би у теорији могло да игра улогу у формирању хидротриоксида у атмосфери, који остају нетакнути негде између неколико минута до неколико сати.

За то време, они могу учествовати у низу других реакција као моћни оксиданс, од којих би неки могли бити заклоњени унутар микроскопских чврстих материја које разноси ветар.

„Лако је замислити да се у аеросолима формирају нове супстанце које су штетне ако се удишу. Али потребна су даља истраживања да би се утврдили потенцијални здравствени ефекти", каже Кјергард.

Пошто аеросоли такође утичу на начин на који наша планета рефлектује сунчеву светлост, сазнање како њихова унутрашња хемија изазива њихов раст или деградацију може променити начин на који утичемо на нашу климу.

Даља истраживања ће без сумње почети да откривају улогу хидротриоксида у атмосферском коктелу наше планете. Како примећује истраживач Универзитета у Копенхагену, Јинг Чен, то је заиста само почетак.

„Заиста, ваздух који нас окружује је огроман сплет сложених хемијских реакција. Као истраживачи, морамо да будемо отворени ако желимо да будемо бољи у проналажењу решења“, напомиње Чен.