Читај ми!

Вештачки Месец – једна непотпуна и једна лажна вест

У медијима су се појавиле две вести из Кине о изградњи „вештачког Месеца“. У једној, кинески научници су саопштили да су направили истраживачко постројење које омогућава симулирање услова ниске гравитације на Земљи за мале предмете. У другој се говори о вештачком Месецу који би требало да преусмери сунчеву светлост током ноћи. Астроном Бранко Симоновић тврди да је једна непотпуна, а друга лажна.

Астроном Бранко Симоновић из Астрономског друштва „Руђер Бошковић“, гостујући у Јутарњем програму, објашњава да у вести о постројењу које на Земљи треба да симулира ниску гравитацију нема довољно података да би се могло коментарисати какве резултате би кинески научници могли да добију захваљујући њему.

„Кинези имају намеру да иду на Месец, а трка до Земљиног сателита се све више убрзава, али што се самог решења вештачког месеца тиче, остало је крајње недоречено и остало је више питања него одговора“, наглашава Симоновић.

Посреди је нека врста симулатора који ће да се заснива на неким дијамагнетичним својствима материјала, који ће на тај начин, путем магнетног утицаја, смањити гравитацију на тој кугли од 60 центиметара која би требало да симулира Месец, додаје астроном, али истиче да није могуће коментарисати предности овог изума без више конкретних података

Како научно неутемељени текстови постају вест

Друга вест која се готово истовремено појавила, такође из Кине, о изградњи вештачког Месеца који ће преусмерити светлост Сунца и током ноћи осветљавати Земљу је, како подсећа Бранко Симоновић, као идеја историјски веома стара. 

Наводно, циљ оваквог објекта би био да смањи потрошњу енергије потребне за осветљавање градова тако што ће „вештачки Месец“, односно сателит, преусмеравати сунчеве зраке на неки град и тако допринети да се природним осветљењем редукује потреба за уличном расветом.

„Ово решење припада још совјетској ери када су имали намеру да северне пределе током зимских месеци загревају и тако повећају приносе пољопривредних култура“, наводи астроном.

Међутим, како објашњава Симоновић, проблем је што би, наводно, тај пасивни или полуактивни сателит, требало да буде на висини од 500 километара изнад Земље.

„Али небеска механика то драматично компликује, јер ништа што се налази на тој висини не може стално да стоји изнад једног места а да не падне, већ мора да се креће. Онда би тај сателит био као и сви остали које током ноћи можемо да видимо на небу“, напомиње гост Јутарњег програма.

Такође, поставља се питање која би површина тих рефлекторских панела требала да буде и како би они издржали притисак сунчеве светлости. Уколико би требало да стално стоје изнад једног места, онда би морали да стоје у геостационарној Земљиној орбити и окрећу се заједно са њом, а то је на скоро 36.000 километара.

„У сваком случају, у питању је или шала или неозбиљност, али остаје занимљив један други феномен, а то је да све више бивамо затрпани неким полувестима или лажним вестима и поставља се питање филтрирања таквих информација“, каже астроном Бранко Симоновић, на крају гостовања у Јутарњем програму.

Број коментара 8

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 19. март 2024.
8° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво