Како пандемија утиче на исхрану младих и слику коју имају о свом телу

На пример, док нека деца једу много грицкалица како би се изборила са непријатним осећањима, друга превише вежбају или ограничавају своју исхрану на нездрав начин. Као резултат тога – током пандемије ковида 19 повећале су се стопе гојазности и поремећаја у исхрани код младих.

Гојазност код деце

Сједињене Државе су током протекле четири деценије покренуле више програма у покушају да наведу децу да се здравије хране и чешће вежбају. Упркос тим напорима, стопа гојазности код деце је наставила да расте – посебно током пандемије.

Аманда Харист и Лора Хабс Тејт, које истражују гојазност код деце на Државном универзитету Оклахоме, направиле су програм који је заиста смањио индекс телесне масе код деце.
На основу поређења са ранијим програмима који нису дали добре резултате – може се закључити да је њихов програм остварио успех jeр су истакле колико је пре свега важно да породица и пријатељи прихвате гојазну децу такву каква јесу.

У свом истраживању, које је укључило више од 500 ученика првог разреда, откриле су да савети о исхрани и вежбању нису довољни да би деца успела да смршају. Једнако је важно да се усвоји нова породична динамика и да се деца не осећају одбачено. То значи показати родитељима како да емоционално подрже и утеше децу која имају вишак килограма и научити њихове вршњаке да више прихватају једни друге.

Да би се младе особе ваљано физички и ментално развијале, од суштинског је значаја да знају да са породицом могу слободно да разговарају о томе колико су љуте или тужне, ​​ кажу Аманда Харист и Лора Хабс Тејт. Такође, морају имати пријатеље и вршњаке који их прихватају онакве какви јесу.

Поремећаји у исхрани

Докторка Џулија Тејлор и психотерапеуткиња Сара Гроф Стивенс, које су се специјализовале за лечење поремећаја у исхрани код тинејџера и младих особа, наводе да је степен тих обољења нагло порастао од почетка пандемије.

Сматрају да се, кад су ове болести у питању, често занемарују три групе младих: спортисти, ЛГБТ особе и адолесценти „нормалне" конституције. Ова последња група укључује младе људе просечне тежине, или чак прекомерне тежине, који могу развити здравствене проблеме због нездраве исхране.

„Недавни пораст броја пацијената услед ковида 19 потврдио је да ниједна група није имуна на проблеме са исхраном", кажу Тејлорова и Стивенсова. „Рушење предрасуда приликом дијагностиковања и лечења свих појединаца – укључујући дечаке, припаднике сексуалних и родних мањина и децу различитих степена ухрањености – побољшаће исход за оне који се боре са овим озбиљним болестима", истичу.

Стигма повезана са вишком килограма

Пандемија je тешка и стресна за све, а критиковање људи због физичког изгледа не помаже, тврде Никол Ђулијани, Никол Кели и Елизабет Бад, професорке психологије на Универзитету Орегон.

Оне сматрају да здравствена истраживања и иницијативе стављају превелик нагласак на тежину деце, што скреће пажњу са других фактора ризика за развој хроничних болести, као што су пушење, недостатак физичке активности или лоше ментално здравље. То такође појачава предрасуде о тежини, односно „веровање да је мршаво тело добро и здраво, док је гојазно тело лоше и нездраво".

Заузврат, те предрасуде доприносе малтретирању и задиркивању, који су уобичајени међу младима и повезују се са поремећеном исхраном и депресијом, као и лошијим академским успехом и здрављем.

„Да бисмо што више оснажили физичко и емоционално здравље деце током пандемије, предлажемо да се не придаје толика пажња телесној тежини", кажу професорке Ђулијани, Кели и Бад.

Оне саветују родитеље да, на пример, избегавају речи као што су „дебео" и „гојазан", да се потруде да примете када се деца осећају лоше због свог тела и да их подстакну да направе паузу од друштвених мрежа, које су познате по томе да лоше утичу на слику коју млади имају о себи.

Друштвене мреже

Према чланку Волстрит џорнала објављеном овог септембра, менаџмент „Фејсбука" је од марта 2020. године знао да је Инстаграм – друштвена мрежа коју најчешће користе адолесценти – штетна по слику коју тинејџерке имају о свом телу и по њихово опште добро.
Кристија Спирс Браун, професорка психологије на Универзитету у Кентакију која проучава како тинејџери користе друштвене мреже, каже да истраживачи већ годинама документују те опасности.

Студије доследно показују да што тинејџери чешће користе Инстаграм, то је слабије њихово самопоуздање и расположење, мање су задовољни животом и имају лошију слику о свом телу, наводи професорка Браун. Једна студија је открила да што су студенти више током дана користили Инстаграм, то је њихово расположење бивало горе.

Браунова верује да родитељи могу да помогну својој деци тако што ће стално разговарати са њима о разлици између слике и стварности. Такође, тако што ће их охрабривати да комуницирају са вршњацима непосредно (лицем у лице) и да своје физичке потенцијале усмере на бављење различитим активностима, уместо на прављење селфија.