Читај ми!

Како разлике у образовању утичу на мушко-женске односе

Мушкарци и даље заузимају највише позиције у привреди, финансијама, образовању и политици, и зарађују више од жена. Међутим, када је реч о упису на факултете и успеху на студијама, жене воде: у САД је достигнут рекорд – међу студентима свих институција високог образовања, скоро шездесет одсто чине девојке, објавио је Волстрит џорнал. Професор Скот Галовеј са Универзитета у Њујорку сматра да ће овај родни јаз у образовању довести до кризе у заснивању партнерских односа.

Према подацима америчког Министарства просвете, на крају школске 2020/21. године, студије је похађало 59,5 одсто жена, што је више него икада раније. Поређења ради, пре пет деценија тај однос је био обрнут - факултет је похађало 59 одсто мушкараца и 41 одсто жена. Процена је да ће се у наредних неколико година јаз у образовању додатно продубити, тако да ће на сваког мушкарца који стекне факултетску диплому - доћи две жене.

Професор Галовеј наводи да је ситуација далеко озбиљнија него што се мисли јер (по мушкарце) неповољну статистику додатно погоршава чињеница да они такође учесталије напуштају студије.

Мане студирања, предности зараде

Неки аутори истичу да пубертет негативније утиче на академски успех дечака него девојчица и да проблеми са учењем и понашањем доминирају код јачег пола. Истраживачи друштвених наука наводе да младићи током школовања наилазе на више тешкоћа и искушења – у виду овисности од видео-игара, порнографије, све учесталијег одсуства очинске фигуре, случајевa претеране дијагнозе хиперактивности и потоњег узимања лекова.

Многи млади мушкарци у САД изјавили су да су напустили факултет или га нису ни уписали јер мисле да диплома није вредна уложеног новца и труда. Такође, многи желе да што пре почну да зарађују.

Професор Галовеј сматра да је на то утицао и пораст трошкова студирања – без значајне промене у квалитету образовања. Такође, млади мушкарци без дипломе имају више могућности да нађу боље плаћен посао него жене.

Претња друштву

Галовеј сматра да јаз између образовног статуса мушкараца и жена представља више од академског проблема. Он у томе види „егзистенцијалну претњу друштву" јер се ствара „опасна група“. „Најопаснија особа на свету је сиромашан самац, а ми их стварамо превише“, упозорава.

Жене са факултетском дипломом не желе за партнера мушкарца који је нема.
Галовеј сматра да већина нестабилних насилних друштава на свету има једну заједничку ствар – младе депресивне мушкарце који нису везани за посао, за школу или за партнера.

Шансе за преокрет ситуације

По свему судећи, мало је вероватно да ће се ситуација променити. Иако жене чине 49 одсто популације факултетског узраста, у школској 2021/22. години њих 3.805.978 поднело је пријаву за факултет, у поређењу са само 2.815.810 мушкараца. У јесен 2020. године, када је Универзитет у Калифорнији у Лос Анђелесу повећао број студената за 3.000, девет од десет тих места заузеле су жене. И то не зато зато су њихове пријаве биле боље, већ се једноставно мање мушкараца пријавило.

Џенифер Делаханти, консултанткиња за упис на факултет, сматра да ниједан универзитет не жели отворено да се позабави овим проблемом из бојазни да не остави утисак негативне родне политике. „Конвенционално гледиште је да мушкарци више зарађују и заузимају више положаје – зашто бисмо им додатно помагали да упишу факултет?“

Ипак, улози су превелики да би се игнорисали, мисли Делахантијева. „Прво, ако вам је стало до нашег друштва, и друго, ако вам је стало до жена, морате бринути и о момцима. Друштво је само по себи боље, а боље је и за жене ако га чини једнак број образованих оба пола“, истиче Делаханти.