Читај ми!

Ако сте се питали зашто се деца мрште када им на тањир ставите броколи – наука нуди објашњење

Резултати новог истраживања пружају ново објашњење о томе зашто неки људи воле поврће, а други, посебно деца - не.

Неугодност у устима коју деци изазива броколи могла би бити основни кривац за уобичајено одбацивање овог поврћа, показало је ново истраживање.

Истраживачи у Аустралији открили су да ензими из групе поврћа којој припадају кељ, карфиол, купус и броколи, могу да створе дуготрајне непријатне мирисе када су у комбинацији са бактеријама из пљувачке.

Стручњаци су у чланку објављеном у Journal of Agricultural and Food Chemistry, навели да родитељи, исто као и њихова деца, имају сличан ниво мириса, сугеришући да деле исту врсту микробиома - бактерија - у устима.

Али, иако деца често одбијају поврће, чини се да одрасли временом науче да толеришу мирисе, па са броколијем имају мање проблема.

„Интеракције између поврћа као што су карфиол и броколи и људске пљувачке могу утицати и на развој мириса у устима, што се онда повезује са индивидуалном перцепцијом оброка и јела које то поврће садржи", написао је у часопису тим истраживача, предвођен Дамијаном Френком.

Интригантан је налаз да постоји и значајна веза између сродника по овом питању.

Наведене врсте поврћа садрже једињење које се назива С-метил-Л-цистеин сулфоксид које има снажан сумпоровит мирис, када на њих делују одређени ензими.

То је исти случај са ензимима бактерија које се налазе код људи у усној дупљи.

Претходне студије показале су да одрасли имају различите нивое овог ензима у пљувачки, али до сада није било познато да ли је то исто за децу, и да ли то утиче на њихове преференције у исхрани.

Тим из аустралијске Националне агенције за науку, отишао је корак даље и идентификовао главна једињења у сировом и куваном карфиолу и броколију.

Затим су затражили од 98 парова деце и родитеља (деца су била старости од шест до осам година) да оцене кључна једињења мириса.

Објашњавајући колико би мириси поврћа могли бити непријатни за младе, др Френк, стручњак у истраживању хране и чула са Универзитета у Сиднеју, рекао је да би „у основи овај мирис могао да се упореди са мирисима животиња у распадању и мирисом пуштања ветра".

Тим научника је заправо помешао узорке пљувачке са сировим карфиолом у праху и анализирао врсте једињења која су настала током времена.

Утврдили су велике разлике међу појединцима по питању тога како реагују на добијене мирисе.

Деца су обично имала сличне доживљаје укуса и мириса као и њихови родитељи, што истраживачи објашњавају присуством сличних микроба код чланова једне породице.

Према налазима, деца чија је пљувачка производила велике количине једињења сумпора највише су „мрзела да једу сирово поврће попут броколија", али овај однос није примећен код одраслих, који су временом вероватно научили да толеришу укус.