Вишевековне руско-српске културне и духовне везе представљене на манифестацијама у Београду  

Септембар у Београду изненадио нас је бројним догађајима на пољу науке и културе. У нашем фокусу су теме које се односе на културне, историјске и духовне везе са Русијом.

„Дани духовне културе Русије у Србији" истичу историјски аспект руско-српских веза. Изложба „Повратак генерала – 145 година од доласка руских добровољаца у Србију", чији је аутор историчар проф. др Алексеј Тимофејев, посвећена је главном команданту српске армије, руском генерал-мајору Михаилу Черњајеву. Биће отворена за јавност од 25. септембра до 7. октобра у Историјском музеју Србије.

У истом духу, током септембра, уприличени су догађаји који истичу културне и духовне аспекте српско-руских односа.

РИКОНТРАНС (Visual Culture, Piety and Propaganda: Transfer and Reception of Russian Religious Art in the Balkans and the Eastern Mediterranean, 16th – early 20th century), пројекат Европске уније у оквиру циклуса ХОРИЗОНТ 2020, истражује на хиљаде руских икона и других предмета религиозне уметности који су из Русије донети на Балкан у периоду од 16. до 20. века, а чувају се у манастирима, црквама и музејским збиркама у региону.

О пројекту РИКОНТРАНС и дешавањима на Филозофском факултету поводом „Дана духовне културе Русије у Србији", разговарамо за Портал са доцентом др Аном Костић са Одељења за историју уметности.

Пројекат чине тимови еминентних стручњака из Русије, Грчке, Румуније, Бугарске и Србије који су ангажовани у научно-образовним и културним институцијама као што је музеј Бенаки у Атини, Третјаковскаја галерија и други. Ко руководи „српским тимом"?

– Српским пројектним тимом руководи др Ненад Макуљевић, редовни професор Одељења за историју уметности Филозофског факултета у Београду, око кога су, поред мене, окупљени сарадници др Ивана Женарју Рајовић, др Вук Даутовић, мср Ирена Ћировић и мср Теодора Брадић.

Једна од карактеристика српске нововековне културе јесте њена повезаност са Руском црквом и Руском империјом. У чему се препознаје карактер руско-српских односа, од када датирају и на ком се плану – културном, политичком или духовном – највише осећа вишевековни континуитет?

– Иако српско-руске црквене, културне и уметничке везе могу да се прате од средњег века, до њиховог интензивирања долази крајем 17. века. У то време српски и други балкански православни народи налазили су се у оквирима Османске империје. Будући да је Русија била једина слободна православна држава, иступала је као најмоћнија заштитница балканских православних хришћана и као таква је на ове просторе континуирано слала помоћ у виду богослужбених књига, црквених сасуда и икона. Таква врста помоћи православном становништву у оквирима Османског царства имала је вишеструке идеолошке основе повезане са побожношћу и идеалима православља.

Да ли је урађен потпуни попис руских икона, богослужбених књига, сасуда и других драгоцености?

– Такав попис до сада није обављен јер се ти дарови налазе у парохијским црквама и манастирима од Далмације до Свете Горе. Досадашња теренска истраживања и публиковани радови показују да је најмање хиљаду руских икона сачувано у српским црквама, као и знатан број богослужбених књига и предмета.

У ком периоду су уметнички утицаји из Русије били израженији?

– Посебно су били важни уметнички утицаји из Русије који су обликовали токове црквеног сликарства током 18. и 19. века, било посредним прихватањем, било директно, школовањем уметника у руским уметничким центрима или импортовањем икона и готових иконостаса.

Поменули сте неколико сегмената у оквиру којих је представљен пројекат. Осим изложбе икона (репродукција руских икона) и радионице, на Филозофском факултету у Београду је од 9. до 11. септембра одржан и међународни научни скуп. Које су теме биле у фокусу?

– Све теме које су излагане на научном скупу Icons in motion: Russian Religious Art, Visual Culture and Collective identities in the Balkans and the East Mediterranean биле су усмерене ка истим циљевима, а то је да: мапирају очуване руске иконе, богослужбене предмете и руске уметничке утицаје на Балкану; да прикажу путеве трансфера, анализирају естетске, идеолошке, политичке и друштвене факторе који су обликовали контекст рецепције објеката руске верске уметности у различитим друштвеним и културним окружењима и да истраже утицај пренетих артефаката на визуелну културу земље у којој су се нашли.

Управо су према тим задатим циљевима организоване и секције конференције: Icons and Piety; Transfers; Icons in Museum and Collections; Icons and Politics, Liturgical Items, Icons in Motion. Највећи значај конференције био је у томе што су стручњаци из различитих земаља – Грчке, Румуније, Бугарске, Србије и Русије – окупљени око истих циљева, разменили своја теренска искуства и методолошка становишта у проучавању руске религиозне уметности на територији својих земаља.

Конференцију, која је одржана уживо и виртуелно, пратила је и стручна екскурзија која је укључивала посете манастиру Крушедолу, православним храмовима у Новом Саду и Сремским Карловцима.

На изложби „Руске иконе у српској култури" на Филозофском факултету у Београду представљене су репродукције икона и богослужбених предмета. Јавност је имала прилику да их види од 9. до 24. септембра. Шта је важно рећи о њима?

– То су репродукције најрепрезентативнијих руских икона и богослужбених предмета који су од 15. века до првих деценија 20. века стизали на српску територију, а данас се чувају у манастирским ризницама – у Милешеви, Хиландару, Раковици, манастиру Св. Тројица у Пљевљима; парохијским црквама попут цркве у Пироту; Народном музеју у Београду, Владичанском двору у Вршцу и Музеју црквених старина Епархије нишке.

Најстарија икона чија је репродукција приказана на изложби датира из 15. века – у питању је Свети пророк Данило из Народног музеја у Београду, а међу важнијим своје место су нашле и Богородица Бездинска и хиландарска Богородица Тројеручица. Међу изложбеним паноима приказани су сасуди, дар цара Николаја Другог Романова нишком Саборном храму, барјак из Првог српског устанка увезен из Русије, као и иконостас увезен из православне цркве у Сарајеву.