Читај ми!

Уље на платну, органске боје и дрвени рам - одличан оброк за гљивице, како се одбранити

Гљивице су скоро невидљиви непријатељи који нападају, разграђују, уништавају, полако, али сигурно - културна блага. Група наших научника са Биолошког факултета покушава да открије најсавршенији природни продукт, који ће моћи ефикасно да заштити слике и експонате.

Говорећи о гљивицама, руководилац пројекта научника са Биолошког факултета Никола Унковић, наглашава да је реч о групи организама која има изузетне способности продукције ензима који могу да разграде практично сву материју - од камена, преко метала, до пластике и наравно, органских материја.

„Нека културна добра су направљена од материјала који су много пријемчљивији за саме гљиве, односно, имају већу биорецептивност. На пример, ако говоримо о савременој уметности, као што су скулптуре од масти или житарица, врло је јасно да су оне у року од неколико дана храна за гљивице", објаснио је, у Београдској хроници, Унковић време разлагања у односу на материјале.

Када је реч о слици која је заправо уље на платну, уз дрвени рам и лан у материјалу, као и уз боје које се мешају са органским везивима, као што су јаја, Унковић додаје да је ту, на самом уметничком делу - све што гљиве могу да искористе за исхрану.

У случају камених скулпура, храњива материја се и ту може наћи јер долази из ваздуха и нагомилава се.

За откривање процеса у који су гљивице ушле својом активношћу, развијен је сет метода.

„Те методе користимо када стигнемо на локалитет, детектујемо шта ту има, од самог посматрања, бележења симптома оштећења, а ту је и метода АТП биолуминисценције којом ми најпре брисевима покупимо сву органску материју, споре, бактерије, гљиве, убацимо у један контејнер и долази до ензимске реакције где се ослобађа светлост и апарат мери ту светлост", објашњава Унковић.

Додаје да потом, у зависности од количине ослобођене светлости, долази се до резултата о томе да ли је испитивана површина „безбедна зона", или зона опреза или опасности.

Када се утврди „зона опасности" примењује се даљи сет метода.

Посматрају се оштећене површине, утврђује постојање биофилма, односно заједница микроорганизама које су удружене, и на крају, утврђују се премази и једињења која би могла да заштите угрожене површине.

У питању је рад у оквиру двогодишњег пројекта. Група истраживача се потрудила да обухвати што више материјала од којих се праве уметничка дела, међу којима је и пластика. Сакупљени су узорци са старих киоска који су направљени од сличног материјала а у циљу разраде „зеленог приступа" како би се откриле могућности разлагања пластике уз помоћ гљива.

Коментаришући изложена уметничка дела у галеријама и музејима широм света, Унковић каже да је, без обзира на савремене технологије и степен заштите, процес утицаја микроорганизама неминован.

„Ми можемо да их контролишемо. Те галерије у свету и код нас, имају системе за контролу влажности ваздуха и температуре, и то су два главна фактора, која, ако нису адекватна, поспешују раст гљива. Данас је све већа потрага за природним продуктима, односно за биоконтролом. Имамо веома обећавајуће резултате", рекао је.

Каже да су спроведена прелиминарна испитивања на бактеријама и гљивама, и да има „пар кандидата" међу бактеријама које „обећавају".