Теслина научна открића су нас увела у савремено доба

Никола Тесла је био генијалан и инжењер, и проналазач, и научник, и визионар. Његови погледи на свет и на природне феномене толико су били испред свог времена да је он данас потпуно актуелан и слободно можемо да кажемо да се данас ослањамо на његова достигнућа, наглашава Јасна Драгосавац са Електротехничког института „Никола Тесла“, гостујући у Јутарњем програму.

„Није једноставно схватити колики је допринос дао Никола Тесла. Американци су га уврстили у пет најзначајнијих америчких електро инжењера. Зашто је то тако? Зато што је његова генијалност испољена кроз то да је личном енергијом и снагом своје воље успевао да своју визију преточи у практичну реализацију. Ретко се дешава да имате такав спој у једној личности“, наводи саговорница Тијане Јевтић.

Тесла је и данас жив и у техничком и научном смислу

Захваљујући Теслиним научним достигнућима, све што је засновано на његовим принципима производње и преноса електричне енергије то нас је увело у савремено доба – кроз електрификацију индустрије, кроз примену радио-таласа, даљинског управљања, примени струје у медицини, додаје Јасна Драгосавац.

Никола Тесла је све радио како би реализовао своје идеје. Пре свега је био свестан значаја образовања. Тражио је шансу и добио ју је у Грацу где се у то време налазила најбоља политехничка академија.

„Сам је у свом дневнику записивао како су дискусије и расправе које је имао са тадашњим предавачима на школи касније много утицале на његов развој. Он је записивао да су проналасци из Америке своје зачетке нашли још у Грацу“, каже гошћа Јутарњег програма.

Тесла је кратко радио у Будимпешти, затим прешао у Париз и после две године отишао у Сједињене Државе. На овај потез се одлучио зато што је схватао да је једини начин за његово максимално професионално искоришћење Америка, што због финансијског, што због научног потенцијала.

Какав је положај научника данас у односу на Теслино време

Научни развој једног истраживача данас колико је различит у односу на време када је Тесла стасавао и радио, толико је и сличан.

„Пре свега се променило поље истраживања. Тада је поље истраживања било више окренуто људским потребама и некако су сама истраживања приказивала могућност примене.
Теслина радозналост је у великој мери била потакнута управо потенцијалом да се те његове идеје примене. Али он је као и данашњи истраживачи, имао потребу да држи предавања, да учествује на научним скуповима, да излаже своје идеје и схватао је, а кажу да је био врло харизматичан и да је носио тај европски шарм, колико је битно ширити идеју науке. То би биле неке сличности. Данас, пак, ми научним истраживањима креирамо људске потребе“, сматра Јасна Драгосавац.