Семијарка и насеобина Седам клисура – огроман металуршки центар из бронзаног доба откривен испод казахстанске степе

Међународни тим археолога открио је остатке огромног насеља из бронзаног доба у казахстанској степи. Пре више од 3.500 година, овај локалитет је вероватно служио као кључни регионални центар за производњу бронзе у великом обиму, учинивши га једним од најважнијих индустријских средишта свог времена у овом делу Евроазије.

Студија, објављена у Antiquity Project Gallery, којом су руководили стручњаци са Универзитетског колеџа у Лондону, Универзитета у Дарему и казахстанског Универзитета „Торајгиров“, представља прву свеобухватну археолошку анализу Семијарке, пажљиво планираног насеља које покрива око 140 хектара.

То је највећи познати древни локалитет ове врсте у подручју. Иако су истраживачи са Универзитета „Торајгиров“ први идентификовали Семијарку почетком 2000-их, тек је недавно детаљно проучена. Датира из периода око 1600. године пре нове ере и пружа редак увид у период када су локалне номадске групе почеле да формирају сталне, урбане заједнице.

„Ово је једно од најзначајнијих археолошких открића у овом региону деценијама. Семијарка мења начин на који размишљамо о степским друштвима. Показује да су покретне заједнице могле да изграде и одржавају стална, организована насеља концентрисана око вероватно велике индустрије – прави ’урбани центар‘ степе“, каже главни аутор, др Милијана Радивојевић са УЦЛ-а.

Планске куће и мистериозна централна структура

Оно што је данас сачувано од овог древног града укључује два дуга реда правоугаоних земљаних насипа, високих око један метар. Ови ниски гребени некада су служили као темељи ограђених кућа са више просторија. У близини су археолози идентификовали остатке много веће централне зграде, отприлике двоструко веће од околних домова.

Функција ове централне структуре и даље је непознаница. Можда је служила за ритуале, као заједничко окупљалиште, или као резиденција утицајне породице или вође заједнице.

Величина и дуготрајни карактер насеља били су изненађење. Научници су раније веровали да су људи у овом региону били углавном полуномадски, који су се кретали између привремених кампова или живели у малим селима.

„Размера и структура Семијарке су за разлику од свега што смо до сада видели у степској зони. Правоугаони комплекси и потенцијално монументална зграда показују да су заједнице бронзаног доба овде развијале софистицирана, планирана насеља слична њиховим савременицима у традиционално ’урбаним‘ деловима древног света“, истакао је коаутор студије, професор Дан Лоренс са Универзитета у Дарему.

Велики центар производње калајне бронзе

Семијарка је изгледа била водећи центар за производњу калајне бронзе у региону, неуобичајено добро очуван пример за евроазијску степу. На југоисточној ивици насеља тим је открио трагове посебне индустријске зоне фокусиране на металургију и обраду главне легуре која је дефинисала велики део бронзаног доба.

Ископавања и геофизичка истраживања у овој области открила су тигље, шљаку и предмете од бронзе. Заједно, ови налази представљају прве јасне доказе да су металурзи у Семијарци водили комплексне производне системе, а не само мале, расуте радионице.

Тренутно се мало зна о производњи калајне бронзе у евроазијској степи током бронзаног доба, иако музејске колекције садрже стотине хиљада предмета од ове легуре из региона. Само један други локалитет у источном Казахстану, каснобронзанодобно рударско насеље Аскараљ, раније је директно повезан са производњом калајне бронзе.

Насупрот томе, Семијарка показује читав сектор насеља издвојен за производњу ове легуре. То сугерише високо организовану индустрију, можда ограничену или строго контролисану, засновану на вредном материјалу. Истраживачи се надају да ће даљи рад на локалитету открити много више о древним производним техникама које су још увек слабо разумљене.

Стратешки положај и ресурсима богато окружење

Град се налази на узвишењу изнад реке Иртиш у североисточном Казахстану и први пут је забележен почетком 2000-их. Његово име, Семијарка, значи „Седам клисура“, што се односи на мрежу долина испод локалитета.

Ова узвишена позиција и приступ реци указују да је Семијарка вероватно служила као регионални центар моћи и важна тачка размене. Насеље се такође налази близу лежишта бакра и калаја у оближњим Алтајским планинама, које су снабдевале кључне сировине потребне за производњу бронзе.

„Сем година истражујем Семијарку уз подршку казахстанског националног истраживачког фонда, али је ова сарадња заиста унапредила наше разумевање локалитета. Рад са колегама са УЦЛ-а и Дарема донео је нове методе и перспективе и радујем се наредној фази ископавања сада када можемо да се ослонимо на њихову стручност у археометалургији и пејзажној археологији“, навео је коаутор др Виктор Мерз са Универзитета „Торајгиров“ у Казахстану, који је првобитно открио локалитет.

Древни народи, трговачке мреже и будућа истраживања

Анализа готових металних предмета и фрагмената грнчарије указује да су становници насеља углавном припадали народу Алексејевка-Саргари, једној од најранијих група у региону познатих по изградњи сталних кућа у организованим насељима.

Неки предмети, међутим, подсећају на предмете повезане са народом Черкаскул, за који се верује да је водио мобилнији начин живота широм већег региона. Ови налази указују да су становници Семијарке вероватно ступали у интеракцију и трговину са Черкаскул групама и другим суседним заједницама.

Истраживачки тим намерава да испита како су становници Семијарке организовали производњу и трговину са околним заједницама и да проучи утицаје њихових активности на животну средину.

Осим тога, идентификовано је неколико оближњих некропола и краткотрајних кампова из истог периода, који би могли да изнедре додатне трагове о друштвеном животу, мобилности и веровањима у древној степи.