Читај ми!

Откриће лобање „Човека змаја“ у Кини, употпуниће породично стабло људске врсте

Пре 85 година један радник је открио фосил лобање и сакрио га у бунар. Сада научници сматрају да ће им ова фосилизирана лобања стара најмање 140.000 година помоћи да употпуне људско породично стабло и открију како је настала наша врста.

Истраживачи су објавили да фосилизирана лобања стара најмање 140.000 година открива нову врсту древног човека што би потенцијално могло да промени погледе научника на то како је – чак и где је – еволуирала наша врста, Хомо сапијенс.

Лобања је припадала одраслом мушкарцу који је имао мозак велике запремине, масиван гребен обрва, дубоко постављене очи и дебео заобљен нос. Лобања је лежала скривена у напуштеном бунару у Кини пуних 85 година где ју је оставио радник који ју је открио на градилишту.

Истраживачи су нову врсту назвали Homo longi и наденули јој надимак Човек змај по подручју око реке Змај на североистоку Кине где је и откривена.

Истраживачки тим сматра да је хомо лонги, а не неандерталци, изумрла људска врста која је углавном уско повезана са нашом. Ако се то потврди, то би променило начин на који научници објашњавају порекло Хомо сапијенса, који је годинама изграђиван на основу фосилних открића и анализе древне ДНК.

Откриће о коме сваки научник машта

Али један број стручњака оспорио је овај закључак објављен у три рада која су пружила први детаљан поглед овог фосила. Ипак, многи и даље верују да би овај налаз могао да помогне научницима да реконструишу људско породично стабло и како је настала наша врста, Хомо сапијенса.

Сви стручњаци који су прегледали податке објављене у поменуте три студије, сматрају да је ово величанствен фосил.

„То је прелепа ствар“, наводи Џон Хокс, палеоантрополог са Универзитета Висконсин-Медисон. „Веома се ретко налазе овакви фосили, са лицем у тако добром стању. Свако од нас машта о томе да пронађе овакву ствар“.

Скривено благо

Давне 1933. године радник који је радио на градилишту моста у граду Харбин открио је необичну лобању. Вероватно је човек – чије име породица није хтела да открије – препознао да је пронашао нешто драгоцено. Само четири године раније, истраживачи су у близини Пекинга пронашли другу лобању, названу Пекиншки човек, која је можда била путоказ како су народи Азије повезани са својим еволуционим претечама.

Радник је лобању, уместо да је преда јапанским властима који су у то време окупирали североисточну Кину, одлучио да је сакрије. Деценијама никоме није спомињао скривену лобању. У извештају о проналаску фосила, аутори претпостављају да се проналазач стидео што је радио за јапанске окупаторе.

Непосредно пре него што ће преминути, 2018. године, радник је породици открио где је сакрио фосил. Они су га пронашли у бунару и поклонили Геолошком музеју Хебеи, где су научници одмах могли да виде колико је добро очуван.

Којој врсти је припадао

Истраживачи тврде да је лобања припадала Хомо лонгију, прилично високој одраслој особи. Тврде да је имао равне образе и широка уста. Са лобање недостаје доња вилица, али истраживачи на основу горње вилице Човека змаја и других фосилизираних људских лобања закључују да није имао изражену браду. Кажу и да му је мозак био око седам одсто већи од мозга данашњих људи.

Истраживачи тврде да анатомске карактеристике Човека змаја нису пронађене ни у једној претходно именованој врсти хоминина, лози двоножних мајмуна који су се развили од других афричких мајмуна и касније постали врста са већом запремином мозга које су се развијале широм планете.

„Довољно је препознатљив по томе што је друга врста“, каже Кристофер Стрингер, палеоантрополог из Природњачког музеја у Лондону и коаутор два од три рада о Човеку змају.

Научници су анализирали хемијски састав фосила и утврдили да је стар најмање 146.000 година, али не старији од 309.000 година.

Компликовано еволуционо породично стабло

Данас је планета дом само једној врсти хоминина – Хомо сапијенса. Али Човек змај је живео у време када су коегзистирале бројне драстично различите врсте хоминина, укључујући хомо еректуса – усправног човека са мозгом који је био две трећине у односу на наш – као и сићушни хоминини укључујући хомо наледе у Јужној Африци, хомо флоресиенсис у Индонезији и хомо лузоненсис на Филипинима.

Из тог периода потичу и најстарији фосили Хомо сапијенса. Неандерталци – који су такође имали довољно велики мозак и умели да израђују алате – кретали су се од Европе до Централне Азије током периода када је можда живео и Човек змај.

Денисовци уносе пометњу

Последњих година, анализе фосилизиране ДНК такође су откриле још једну људску линију у овом периоду, Денисовце. ДНК је углавном потекао из изолованих зуба, делова костију, чак и земље. Међутим, ти остаци нису довољни да нам покажу како су изгледали Денисовци.

Фосил који највише обећава, а који је до сада откривен и који би могао да реконструише Денисовце потиче из пећине на Тибету: масивна вилица са два кутњака, чија је старост датирана на најмање 160.000 година. Године 2019. научници су изоловали протеине из вилице који упућују на закључак да припадају Денисовцу, а не модерном човеку или неандерталцу.

Овај молекуларни доказ – у комбинацији са фосилним остацима – наводи на закључак да су заједнички преци Хомо сапијенса, неандерталца и Денисовца живели пре 600.000 година.

Наша лоза се сама одвојила, а онда су се пре 400.000 година разишли неандерталци и Денисовци. Другим речима, неандерталци и Денисовци били су нам најближи изумрли рођаци. Они су се чак и међусобно мешали са прецима модерних људи, и ми данас носимо делове њихове ДНК.

Све више недоумица

Али многе загонетке још увек остају нерешене из ове фазе људске историје – посебно у источној Азији. Током последњих неколико деценија, палеоантрополози су пронашли бројне фосиле, многе непотпуне или оштећене, који имају неке особине због којих изгледају попут наше врсте и друге одлике које сугеришу да припадају негде другде на породичном стаблу хоминина.

Катарина Харвати, палеоантрополог са Универзитета у Тибингену у Немачкој, која није била укључена у нову студију, сматра да би лобања Човека змаја могла „да помогне у разјашњавању неких забуна“.

Да би утврдили како се хомо лонги уклапа у људско породично стабло, научници су упоредили његову анатомију са 54 фосила хоминина. Истраживачи су открили да припада лози којој припада и вилица откривена на Тибету, а која је идентификована као Денисовац.

Лобања је била још сличнија делу лобање откривеном 1978. године у кинеском округу Дали, који датира уназад 200.000 година. Неки истраживачи су сматрали да је фосил Дали пореклом хомо сапијенс, док су други сматрали да припада старијој лози. Други су чак фосил називали новом врстом, хомо далиенсис.

Да ли нам је Човек змај најближи рођак

Аутори нових студија тврде да Човек змај, тибетанска вилица и Дали лобања припадају једној лози – оној која је најближа грани наше врсте. Иако је хомо лонги имао препознатљиве особине, с нама је делио и особине, као што је равно лице завучено испод чела, уместо да вири, као што је то био случај са неандерталцима.

„У науци је широко прихваћен став да неандерталци припадају изумрлој лози која је најближи сродник наше врсте. Међутим, наше откриће упућује на то да је нова лоза коју смо идентификовали и која укључује и хомо лонгија стварна сестринска група хомо сапијенсу“, наводи Ксијун Ни, коаутор студија и палеоантрополог при Кинеској академији наука.

Да ли је Човек змај у ствари Денисовац

Ови закључци распрамсали су расправу међу палеоантрополозима – укључујући ауторе нових радова.

На првом месту расправља се о називу врста, јер научници инсистирају да се поштују строга правила у том погледу.

Други научници пак, сматрају да сличност између вилице пронађене на Тибету, са протеинима сличним Денисовцу, и лобања из Харбина указују на стварни идентитет Човека змаја.

„Када сам први пут видео слику фосила, мислио сам, сада коначно знамо како су изгледали Денисовци“, рекао је Филип Ганц, палеоантрополог са Института „Макс Планк“ за еволуциону антропологију у Лајпцигу.

Карен Баб, палеоантрополог са Универзитета Мидвестерн у Аризони, се слаже са овим ставом: „Харбин више личи на Денисовца“.

Али ни ту није крај

Чак и ако је Човек змај у ствари Денисовац, остаје још много загонетки за одгонетање. ДНК Денисоваца јасно показује да су њихови најближи рођаци били неандерталци. Нова студија, која се уместо тога темељи на фосилној анатомији, уместо тога показује да су Хомо лонги и Хомо сапијенс ближе повезани једни с другима него са неандерталцима.

„Мислим да су генетски подаци у овом случају поузданији од морфолошких података“, тврди Бенсе Виола, палеоантрополог са Универзитета у Торонту, који није био укључен у нову студију.

„Очигледно је да се нешто не подудара“, признао је др Стрингер. „Важно је препознавање треће људске лозе у источној Азији, са својом препознатљивом комбинацијом карактеристика“.

Један од начина да се реши мистерија Човека змаја био би добијање ДНК из његове изузетно сачуване лобање. Др Стрингер каже да је спреман за још изненађења.

„Биће то веома компликован заплет“.

број коментара 0 Пошаљи коментар