Механизам инфекције ковид 19

Полазећи од наизглед лаког питања – зашто код одређеног броја пацијената оболелих од ковида слабе или се губе чула мириса и укуса – из недеље у недељу бавили смо се физиологијом и разумевањем целог процеса у који нови коронавирус подмукло „упадне“ и наруши систем. Закључујући ту причу, питамо се може ли се пандемија објаснити реченицом: Вирус SARS-CoV-2 може да угрози и наруши главне регулаторе наше физиологије и да створи много веће проблеме од ослабљених чула.

Систем ренин-ангиотензин је главни регулатор људске физиологије. Инфекција новим коронавирусом узрокује неравнотежу тог система, што доводи до низа хроничних проблема. Шта тренутно наука зна о томе и како изгледа научно објашњење тих збивања?

Систем ренин-ангиотензин-алдостерон се састоји од низа различитих регулаторних компоненти и ефекторских молекула и игра кључну улогу у одржавању хомеостазе волумена крви, натријума и крвног притиска јер регулише равнотежу течности и соли, и на тај начин врши координацију виталних органа. На локалном нивоу, регулисање система ренин-ангиотензин-алдостерон успоставља регионални крвоток и контролу трофичних одговора, објашњава проф. др Оливера Станојловић, редовни професор у Институту за медицинску физиологију Медицинског факултета у Београду.

У класичном систему, без инфекције вирусом SARS-CoV-2, рецепторска осовина поменутог система се састоји из: протеина ангиотензиногена који катализом ренина (ензим) ствара ангиотензин I. Даље претварање ангиотензина I у ангиотензин II настаје помоћу конвертирајућег ензима (ACE), који има важну физиолошку вредност, али и бројне патолошке улоге. Та класична оса се назива ACE - ангиотензин II - АТ1 рецептор. Функције ангиотензина и ангиотензина II су супротне.

Недавно је успостављена нова осовина система ренин-ангиотензин-алдостерон по инфекцији вирусом SARS-CoV-2. У тој оси, ангиотензин I се претвара у ангиотензин (1-7) каталитичком активношћу конвертирајућег ензима ACE2. ACE2 врши цепање ангиотензина I или ангиотензина II у неактивне пептиде ангиотензин (1-9) и ангиотензин (1-7), респективно. Ангиотензин (1-7) је повезан са вазодилатацијом, модулацијом транспорта натријума и воде. Улога ACE2, ангиотензина (1-7) и MAS рецептора је кључна у кардиоваскуларном систему. ACE и његов хомолог ACE2 су два кључна ензима укључена у синтезу биоактивних компонената у систему ренин-ангиотензин-алдостерон. Око 42 одсто амино-киселина та два ензима је исто, али се разликују у функцији, објашњава наша саговорница.

Иако је читава прича веома стручна, дата је поједностављено ради бољег разумевања. Чак и ако се занемари како се који ензим или рецептор назива, могу се разумети правила система и надмоћ физиологије и природе.

ACE је најгори од свих ензима, а ACE2 најбољи од свих ензима. У том погледу, могло би се сматрати да класична оса рецептора ACE - ангиотензин II - АТ1 игра улогу „ђавола", а оса ACE2 - ангиотензин (1-7) - MAS оса игра улогу „анђела" за физиолошко балансирање у систему ренин-амгиотензин-алдостерон.

Механизам инфекције вирусом SARS-CoV-2 захтева везивање шиљатих протеина вируса за мембрански везан облик рецептора ангиотензин-конвертујућег ензима 2 (ACE2). ACE2 је функционална компонента система ренин-ангиотензин, главни регулатор физиологије. После везивања вируса за ACE2 рецепторе, они губе ефикасност и њихова активност се смањује. Кроз неравнотежу ренина и ангиотензина II, ковид 19 може направити велик број хроничних проблема, наглашава проф. др Оливера Станојловић, руководилац Неурофизиолошке лабораторије.

Резултат редукције активности ACE2 је акумулација ангиотензина II, развој атеросклерозе, системска активација фибробласта која покреће фиброзу плућа, бубрега, срца и јетре. Услед SARS-CoV-2 посредоване дисрегулације система ренин-ангиотензин-алдостерон, повећан ниво ангиотензина II може бити одговоран за дисфункцију ендотела, повећану васкуларну пропустљивост, акумулацију неутрофила у плућима, као и за атеросклеротичне плакове. Ангиотензин II је, према томе, биоактивна супстанца која је укључена у развој кардиоваскуларних болести; активирањем вазоконстриктивне активности и услед смањене регулације крвног притиска укључена је и у почетак дијабетеса и метаболичких поремећаја. Може да посредно изазове инфламацију, фиброзу и тромбозу.