Гагарин – космонаут широког осмеха који је постао херој и инспирација у освајању свемира

Доктор астрономских наука Милан Стојановић, из Астрономске опсерваторије Београд, каже да је Гагаринов лет био одскочна даска за многе касније ствари, од слетања на Месец до спуштања ровера на Марс и слетања сонде на астероид.

Прича о трци у освајању космоса тих година је веома занимљива.

Совјети и Американци су на све начине покушавали да буду први. И управо та трка допринела је великом развоју науке и сама та прича о првом човеку у орбити или првом човеку на Месецу инспирисала је велики број људи да се бави астронаутиком и астрономијом.

Што се одабира Гагарина тиче, Сергеј Коровљов, шеф совјетског свемирског програма, тражио је да кандидати буду нижег раста, до 170 центиметара, и лакши од 72 килограма.

Са својих 157 центиметара, Гагарин је савршено испуњавао те услове, али и многе друге.

„У време када је изабран, био је мајор у ваздухопловству и тест пилот. Имао је све потребно образовање, прошао је и све физичке тренинге, а задовољио је и старосне услове – 25 до 35 година“, објаснио је Стојановић.

Гагарин је ушао у ужи избор заједно са још 19 кандидата, који су касније постали резервни пилоти.

Једна од ствари која га је издвојила је његова харизма. Био је широког осмеха и одлично је комуницирао са људима, што је такође било важно јер су хтели кандидата који би људима пренео лепу слику.

Занимљиво је да је током лета звиждао песму.

„У једном интервјуу који је дао након повратка на Земљу, Гагарин је објаснио да је током једне радио паузе, када није могао да комуницира са контролом лета, желео је да производи неки звук да би када би се укључила веза, они доле на Земљи знали да је он добро“, наводи Стојановић.

Омалени космонаут постао је херој читавог света, који је после лета кренуо на светску турнеју и свуда одушевљено дочекиван.

„Он је свакако био херој. Постигао је нешто што никако није било лако. Тадашњи услови били су много суровији него што би неко данас могао да замисли. Морао је да издржи и јаке Г силе током слетања и многе друге ствари и заиста треба скинути капу том човеку", истиче Стојановић.

Гагаринов успех био је тријумф совјетског свемирског програма, али се трка наставила, а Американци су касније успели да спусте човека на Месец.

„Најзанимљивије је што су СССР и САД касније удружиле своје програме ‘Сојуз’ и ‘Аполо’, а 1974. године направљен је и заједнички програм. Тада су заједнички слали људе до орбите и зачетка свемирске станице, која је била у изградњи“, навео је Стојановић.