Миомир Кораћ: Зашто Виминацијум данас није насељен, шта он то крије

Монографија о Виминацијуму, главном граду и војном логору римске провинције Мезије Супериор чији се остаци налазе испод села Стари Костолац и Дрмно, недалеко од Пожаревца, намењена је историчарима и археолозима, светским и домаћим научним институцијама.

Све резултате по којима је Виминацијум постао светски познат, и с правом се нашао на прелиминарној листи Унескове светске баштине, Миомир Кораћ је уклопио у причу о Виминацијуму – његовој историји, првим истраживањима и савременим методама којима се непрекидно откривају нови налази. Професор Кораћ сматра да ће овај археолошки локалитет за 40 до 50 година бити ако не најзначајнији, онда свакако међу најзначајнијим локалитетима на свету.

„Научници морају, с времена на време, како се то сликовито каже, да ставе главу на пањ. Дакле, да кажу нешто акрибично, што није баш тако лако доказиво у правом научном смислу речи, али што вам се учини кроз све оне ствари које сте прошли. Ти налази који тако излазе на светлост дана из Виминацијума говоре нешто“, каже Кораћ.

Многи тврде да је ова „ледина“ Елдорадо за истраживаче, а с друге стране, ти откривени  предмети причају једну светску причу. Када се све сабере и погледа, можда је исувише слободно рећи да ће за пола века можда бити један од најзначајнијих локалитета, али није тешко претпоставити да ће можда и бити, додаје археолог.

Виминацијум неће бити чувен по очуваности својих зидова, јер по свету има далеко очуванијих археолошких локалитета који свакога фасцинирају својим изгледом, већ по подацима које ће нам дати.

Прошле године је било много нових открића на том локалитету. Један од њих су и бродови који нам сведоче како су пре две хиљаде година људи пловили Дунавом. Затим је пронађено седиште главнокомандујућег у Виминацијуму. Откривени су и гробови који много говоре о начину сахрањивања, о томе како су ти људи живели и чему су се радовали, за чиме су туговали.

„Археологија све више постаје наука која реконструише нешто. Ви сад тражите ту шта је то до нивоа, да употребим једну можда тешку реч, до нивоа метафизике. Зашто је тај предмет ту? Коју намену је имао? Шта је неко мислио користећи тај предмет?“, додаје професор Кораћ.

Простор који заузима Виминацијум већи је од Помпеје. Ово место издваја и чињеница да се не налази испод данашњег града, као већина локалитета из римског периода.

Такође, налази хришћана су обогатили сазнања о овом локалитету, јер се хришћански и пагански гробови налазе једни поред других. То значи, да ако су у смрти заједно, сигурно је да су и у животу живели једни поред других.

„То нас опет учи нечему. Живите са својим суседом, по било ком основу. Живите у сагласју са њиме“, истиче гост Јутарњег програма.

Нажалост, поједини археолошки локалитети нису заштићени и изложени су различитим облицима девастације и крађе. Професор Кораћ сматра да је важно да археолози одраде свој посао и представе локалитет јавности. Онда ће бити мање могућности да неко скврнави културно благо.

„Важно је да је археологија постала последњих година видљива за државу. Важно је да држава схвати да је то такође дисциплина која доноси економски просперитет једној земљи. Сетимо се само Грчке и Турске, да не помињемо Француску и Италију које су богате свим тим садржајима из разних периода. Дакле, ми треба да кренемо путем да то покажемо и себи и другима. Мислим да ћемо онда бити бољи и у својим и у туђим очима“, напомиње др Миомир Кораћ, на крају гостовања у Јутарњем програму.