Превенција карцинома грлића материце – спречимо нове и другачије последице ковида 19  

У Европској недељи борбе против карцинома грлића материце, уместо застрашујућих бројева и упозорења, питамо се да ли ће у наредним годинама пандемија ковида 19 оставити последице – посредно отварајући врата карциному грлића материце.

Пре много година Нобеловом наградом је потврђен научни доказ о повезаности хуманих папилома вируса с карциномом. Сад већ сви знамо да један вирус има своје фамилије, мутације. Тако је и са хуманим папилома вирусом. Сматра се да нису сви онкогени, тј. да нису сви у директној вези с карциномом. Наука је идентификовала који јесу.

Имуносистем је најважнија одбрана од вируса. Важно је нагласити значај како општег тако и локалног имуносистема специфичног за свако ткиво. Ослабљен имунoсистем не пружа адекватну баријеру вирусу који напада. И ту долазимо до нашег питања – да ли можемо да претпоставимо да ће година за нама, година борбе са ковидом 19, оставити последице у повећаном ризику од болести ослабљеног имунитета, активности хуманог папилома вируса и ризика за настанак премалигних и малигних лезија на грлићу материце?

Иако је рано говорити о томе, у плану су студије које би се бавиле истраживањем везаним за евентуално деловање инфекције SARS-CoV-2 на репродуктивни систем жене (без предзнака било каквих претпоставки у било ком правцу). То је посебан изазов, будући да је деловање вируса преко низа патогенетских механизама потврђено на многим органима човека доминантно кроз поремећаје функције. Такође, постоје назнаке о потенцијалним студијама које би се бавиле утицајем инфекције SARS-CoV-2 на инфекцију ХПВ-ом, објашњава нам др Бисерка Вукомановић Ђурђевић, доцент Медицинског факултета ВМА, специјалиста патологије Војномедицинске академије, која се последњих 19 година интензивно бави проблематиком дисплазија и карцинома грлића материце.

Домети савремене патологије су велики. Микроскопске анализе, дијагностичке и прогностичке, дају најважнију информацију гинекологу о даљем третману пацијенткиња. Молекуларна патологија омогућава савремен, повољан персонализован медицински третман.

Иако код тешких стања сви волимо да верујемо да у медицини два плус два нису четири, и да, ако нема лека, има чуда, специјалисти патологије често погледом у микроскоп виде будућност пацијента. Да ли патохистолошка анализа утврђује степен оштећености ткива, врсту дисплазије, и да ли је вирус за то одговоран, објашњава нам доц. др Бисерка Вукомановић Ђурђевић, која је проучавала прогностички значај више имунохистохемијских параметара и примену савремених компјутерских анализа у процени тежине дисплазије епитела грлића материце.

Патологија је у последњој деценији посебно напредовала у погледу могућности анализе ткива грлића материце. Постоје специфичне методе којима посебно едукован патолог може дефинисати у ком степену је нарушена равнотежа у сазревању ћелија грлића материце и њиховом несврсисходном умножавању: имунохистохемијске методе „сурогат-маркера" којима се доказује инфекција хуманим папилома вирусима (економски доступнија у односу на друге методе); имунохистохемијске методе које детерминишу потенцијал умножавања премалигних или малигних ћелија грлића, односно брзину и начин напредовања болести; имунохистохемијске методе које откривају стање апоптозе, такозване програмиране ћелијске смрти, каже наша саговорница.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут" објавио је податке Регистра за рак из 2018, који показују да је те године 1.057 жена оболело а 427 преминуло од те малигне локализације. Објавили су и процену Међународне агенције за истраживање рака да су жене у Србији и Литванији – са стопом оболевања од 18,7 на 100.000 – на трећем месту у Европи после Црне Горе и Румуније. Могу ли да буду другачије процене за годину у којој је владала пандемија?

Ако се узму у обзир околности, било је много стреса, напора, страхова и изазова који потенцијално смањују снаге нашег организма за одбрану од патогеног деловања ХПВ-а на епител грлића материце. Такође, у време пандемије многе од нас су се из објективних разлога теже одлучивале за превентивне прегледе грлића материце, одговара наша саговорница. Уз изузетно велики број пацијенткиња којима је помогла дијагностикујући болести грлића, она је у својим научним истраживањима активно тражила узроке настанка малигних болести грлића материце и у оквиру тога узрочно-последичну повезаност између хуманог папилома вируса и карцинома и дисплазија грлића материце. Тежиште њених научних истраживања је изучавање нових прогностичких фактора код пацијенткиња с дисплазијама грлића материце у Србији. 

До овога се долази разговором с пацијенткињом у времену саопштавања дијагнозе, када патолог и добија прилику да пружи подршку и охрабри и мотивише пацијенткињу за даље лечење савременим медицинским процедурама. Нажалост, и у време интензивног и отвореног протока информација, са већом информисаношћу о узроцима болести грлића материце, даме  неретко запостављају превентивне прегледе, као и основне мере заштите током сексуалних односа.

Пандемија нас је научила да маска на лицу може спасти живот – примена кондома, дугорочно гледано, има исту такву функцију. Одмор, адекватна исхрана и физичка активност су такође мере одбране од патогеног деловања ХПВ инфекције на грлић материце, наглашава доц. др Бисерка Вукомановић Ђурђевић, која је учествовала у медијским кампањама с тимом Војномедицинске академије, и додаје да патохистолошка анализа открива последицу и један од узрока, као и путоказ за излечење.

Важно је да и у условима пандемије не запостављамо бригу о репродуктивном здрављу, и да, поштујући све епидемиолошке мере, не одлажемо посете гинекологу.