Рођендан Стивена Хокинга

Као тинејџер је уживао у јахању и веслању, али док је био на Кембриџу постављена му је дијагноза једног облика болести моторног неурона од које ће остати потпуно паралисан. Наиме, Хокинг је имао ретки рани почетак споријег облика болести моторних неурона, познате и као Амиотрофична латерална склероза, „АЛС" или Лу Геригова болест. Када се спремао да се ожени са својом првом женом Џејн 1964. године, његови лекари му нису дали још више од две-три године живота. Али, болест се развијала спорије него што се очекивало.

Њих двоје су добили троје деце, а 1988. године.  Чак и након губитка говора, и даље је био у могућности да комуницира путем уређаја за генерисање говора: у почетку помоћу ручног прекидача, а на крају коришћењем једног мишића образа. Тако је успео је да заврши „Кратку историју времена" - водич кроз космологију за почетнике. Књигу која се продала у више од 10 милиона примерака, мада је њен аутор био свестан да је називају „најпопуларнијом непрочитаном књигом".

Као и многе његове колеге теоретичари физике, Хокинг је настојао да се домогне светог грала науке - неухватљиве „Теорије свега" која почива у самом срцу космоса.

Својим приступачним и често лепршавим стилом помагао је да проникнемо у тајне свемира и завиримо иза позорнице једне од најузбудљивијих интелектуалних пустоловина - настојања да се повежу Ајнштајнова општа теорија релативности и замисли Ричарда Фејнмена о вишеструким историјама, у целовиту обједињену теорију која би описала све што се догађа у космосу.

Хокинг је био професор математике на чувеној Лукасовој катедри при Кембриџском универзитету, и важио за једног од најблиставијих теоретичара физике после Ајнштајна, али и за једног од најизврснијих популаризатора науке у историји.

Хокинг је био добитник награде Британског краљевског друштва за изванредан допринос знању човечанства, доживотни члан Папске академије наука, и добитник Председничке медаље слободе, највише цивилне награде у САД.

Године 2002, Хокинг је рангиран као 25. у анкети БиБиСија - 100 највећих Британаца.

Његова књига „Кратка историја времена" појавила се на списку бестселера британског Сандеј Тајмса и задржала се ту рекордних 237 недеља.

Стивен Хокинг јe преминуо 14. марта 2018. године, у 76. години живота.

Његов одлазак десио се само годину дана пре историјског научног подухвата - прве фотографије црне рупе - чије би га откриће свакако фасцинирало. Црне рупе су биле једно од његових области нарочитог интересовања.