Читај ми!

Анине - колубарска житница римске војске

Да се у српској археологији систематски не истражују само римске царске палате и велики градски центри, сведоче и ископавања сеоске виле у западној Србији. Како легенде могу да заведу, сведок је и локалитет Анине, који је због активности дивљих копача делимично оштећен.

У селу Ћелије, на месту где шумадијско побрђе прелази у колубарску равницу, на десној обали реке Љиг, смештено је археолошко налазиште Анине. 

Захваљујући ангажовању локалних институција културе и уз велику подршку државе и општине, систематским истраживањима која трају од 2005. године сачувана је прича о вили рустици - колубарској житници римске војске.

Мештани сматрају да су се на овом месту налазили турски ханови, па отуда и назив Анине. Као и многе археолошке локалитете широм Србије и за ово налазиште се везују легенде о златним кочијама, овога пута кочијама дубровачких трговаца.

Резултат оваквих легенди био је пустошење Анина од стране дивљих археолога крајем 20. века, чиме је на неким местима налазиште значајно оштећено.

Локалитет је први пут археолошки регистрован 50-их година прошлог века, а тек 2005. године започета су систематска археолошка истраживања од стране Завода за заштиту споменика културе Ваљево, под руководством археолога Радивоја Арсића.

Осим самих ископавања, подручје локалитета које обухвата површину од око 2 хектара снимљено је геоелектричним методом. На основу првих радова сачињена је слика о изгледу и значају позноантичког комплекса на Анинама.

Током 2012. године, општина Лајковац откупила је земљиште на коме се налази комплекс, чиме је омогућено да се даљи радови на истраживањима, конзервацији и презентацији одвијају неометано.

Вила рустика

Обимна истраживања извршена су током периода од 2014. до 2019. године, када је установљено да се ради о комплексу позноантичке сеоске виле (villa rustica).

Првом делу припадао је стамбено-економски блок виле са термалним купатилом, док су другом припадале две житнице површине по 1.000 метара квадратних.

У непосредном окружењу откривено је и мање гробље из истог периода, па се верује да су ту сахрањене особе које су живеле у овом комплексу.

На основу налаза новца, изградња овог комплекса везује се за крај трећег и почетак четвртог века наше ере, тј. период тетрархије и владавине цара Константина.

На основу поседовања великих житница, вила на Анинама се уклапа у систем великих имања са житницама попут Медијане код Ниша, те Феликс Ромулијане код Зајечара и других.

Овакве виле су јасни сведоци изграђене инфраструктурне мреже и система у снабдевању римске војске у касној антици.

Од средине четвртог века, комплекс губи своју првобитну функцију у вези са житом, резиденцијални део је напуштен, систем за подно грејање престао је са радом, а отвори на зидовима кроз које је циркулисао топао ваздух зазидани су, као и они у термалним купатилима.

Овај тип комплекса представља сеоску вилу - фарму, где је обично живела угледнија породица, која је уз помоћ бројних радника или слуга производила жито, вино, маслиново уље, итд.

Поред њих, постојале су и тзв. виле урбане, која је служила као седиште сеоске области и која је грађена налик на градске куће, док су посебну категорију чиниле виле - резиденције, обично угледних чиновника империје, али и самих римских царева.

Тако је чувена вила цара Хадријана на Тиволију била огроман комплекс зграда, паркова, базена, фонтана, мозаика и префињених скулптура. Зграде ове виле обухватале су површину од невероватних милион квадратних метара.

Са друге стране, познату резиденцију неког градског или провинцијског чиновника у нашој земљи представља комплекс Медијана код данашњег Ниша.

На основу предмета пронађених широм комплекса, претпоставља се да су се купатила накнадно користила за обраду метала и ливење, а остатак економских просторија служио је за живот сиромашног становништва које се задржало на овом простору.

Током овогодишње кампање истраживања, финансиране од стране Министарства културе и информисања вредне 1.000.000 динара, установљен је коначни спољни изглед виле и купатила, па је утврђено да су тремови широки чак четири метра били завршени зидом који је носио камене стубове спојене луковима од опеке.

Захваљујући геофизичким снимањима, откривен је још један објекат којим је двориште виле било потпуно затворено, правећи симетричну целину са претходно истраженим делом.

Након завршетка римске доминације овим просторима, Анине су свој живот наставиле и у средњем веку, када је на рушевинама комплекса, средњовековно становништво високе зидине виле користило током 15. века.