Читај ми!

Шта све могу да нам открију камене алатке праисторијског човека

Појачана потреба за храном и све већа претња од животиња навели су праисторијског човека на размишљање – како направити оруђе? Одабрао је сировину, обликовао је и нашао намену. Тако су настале камене алатке.

Проучавањем камених алатки могуће је реконструисати живот наших предака, њихово кретање и начин размишљања.

Докторанд Филозофског факултета у Београду, Јован Галфи, када није на локалитету са четкицом и метлицом у руци, онда је у лабораторији где проучава како су наши преци, од палеолита до неолита, израђивали и користили камене алатке.

„Свака етапа у људској еволуцији, почевши од хомоеректуса, има одређен начин израде камених алатки. Помоћу тих камених алатки можемо да видимо њихов когнитивни развој, да схватимо шта су хтели - да ли су хтели да направе шиљак или сечиво, можемо да закључимо да ли је алатку направио хомоеректус, неандерталац или модеран човек“, каже Јован који највише проучава најстарији период људског живота - палеолит.

„То је време када су људи били ловци-сакупљачи, односно високо мобилне заједнице које су ретко остајале на једном месту дуже од два-три месеца у зависности од сезоне. То су заједнице које своје преживљавање заснивају на лову дивљачи, сакупљању неког воћа, бобица, итд“, објашњава наш саговорник.

Примитивни човек је за израду оруђа користио разне сировине, али их је највише правио од дрвета и камена.

На основу порекла тих сировина археолози могу разоткрити куда су се праисторијски људи кретали, па чак и колику километражу су прелазили током свог свакодневног живота.

„За неандерталце је то обично неки рејон од око 30 километара око једног локалитета који је био њихов главни, матични локалитет, док се за модерне људе везује раздаљина од преко 300 километара где они оперишу, лове“, каже Јован.

Камене алатке које су користили наши преци крију много више података о прошлости него што нам се чини.

Јован нам објашњава да на основу трагова употребе можемо да сазнамо да ли су коришћене за сечење биљака или животињског меса.

Уколико вас, пак, интересује коју животињу су секли, и то је могуће сазнати анализом животињских масти које остају на алаткама. Међутим, овакве анализе се, за сада, још увек не раде код нас.

Ко зна шта би нам открили трагови на каменим алаткама пронађеним на археолошким налазиштима широм Србије. Јер, наша земља је богата локалитетима из свих периода људске историје због тога што је, према речима нашег саговорника, била „коридор за људске миграције у прошлости“.