Читај ми!

Свемир је као огроман људски мозак, тврде научници

Aстрономи су покушали да утврде разлике и сличности два најсложенија нама позната система, мада у потпуно различитим размерама – свемира и његових галаксија и мозга и његових неуронских ћелија. Испоставило се да су сличности много веће него што се могло претпоставити.

Окупљени у тиму, асторфизичари, неуролози и неурохирурзи су открили да су, и поред тога што су размере неупоредиве, структуре мозга и свемира изузетно сличне. У неким аспектима, ова два система излгедају сличнија један другом, него деловима који их чине.

Наводи се да изузетно различити физички процеси доводе до врло сличних сложених и организованих структура.

На пример, људски мозак делује захваљујући мрежи од скоро 70 милијарди неурона који га заједно чине. Претпоставља се да свемир има најмање 100 милијарди галаксија.

Оба ова система су организована у сложену ткање или мрежу повезану дугим нитима и чворовима који их повезују. Ови чворови се уочавају на сликама и свемира и мозга, што објашњава неке очигледне сличности.

Такође, у оба система, ове мреже чине само 30 одсто масе. У сваком од њих око 70 одсто масе заправо чине делови за које се чини да су пасивни: мождана течност и тамна материја свемира.
Како би боље истражили те сличности, истраживачи су упоређивали начин формирања тих галактичких ткања са деловима мозга. Желели су да разумеју како се оно шририло кроз ове две потпуно различите мреже.

„Израчунали смо спектралну густину оба система. Ово је техника која се често користи у космологији за проучавање просторне расподеле галаксија“, објашњава Франко Ваца, астрофизичар са Универзитета у Болоњи који је радио на овој студији заједно са неурохирургом Албертом Фелетијем са Универзитета у Верони.

„Наша анализа је показала да расподела флуктуације унутар неуронске мреже малог мозга на скали од 1 микрометара до 0,1 милиметра прати исту прогресију расподеле материје у космичкој мрежи, али, наравно, на већој скали која иде од 5 милион до 500 милиона светлосних година“.

Такође су испитали начине повезивања мрежа неутрона и галаксија – поново проналазећи приметне сличности, при чему су системи изгледали сличнији једни другима него деловима који их сачињавају. Да би то учинили, упоредили су просечан број веза између сваког од чворова и начин на који се групишу.

„Још једном, структурни параметри су идентификовали неочекивани ниво сагласности. Вероватно се повезаност две мреже развија следећи сличне физичке принципе, упркос упадљивој и очигледној разлици између физичких моћи које регулишу галаксије и неуроне“, наводи Алберто Фелети.

„Ове две сложене мреже показују више сличности од оних које деле космичка мрежа и галаксија или неуронска мрежа и унутрашњост неуронског тела“, додаје истраживач.

Чланак у коме су објављени ови налази: Квантитативно поређење између неуронске мреже и космичке мреже, објављен је у часопису Frontiers of Physics.

број коментара 16 Пошаљи коментар
(недеља, 25. јул 2021, 10:26) - anonymous [нерегистровани]

Tu smo

To je nas svemoguci Tvorac, u ciju sliku smo i mi stvoreni.

(недеља, 25. јул 2021, 09:07) - anonymous [нерегистровани]

Mozak

Ima dobrih i loših ljudskih Mozgova. Nadam se da Svemir nije nimalo sličan ljudskim Mozgom .
Verujem da smo prevremeno iz crne Rupe izašli .

(недеља, 25. јул 2021, 01:31) - Tješo [нерегистровани]

Tješo

U početku bijaše riječ A šta je riječ nego misao

(недеља, 25. јул 2021, 01:30) - anonymous [нерегистровани]

Tjršo

Ako je čovjek dijete svemira.... Kada naraste posta će svemir

(субота, 21. нов 2020, 14:24) - anonymous [нерегистровани]

Nema veze

Crna rupa je centar mozga. Verovatno je da su svi ljudi iz rupe izašli .

(субота, 21. нов 2020, 11:56) - Dzumhur [нерегистровани]

Biblioteka

Da je u Aleksandrijskoj biblioteci bilo nesto vredno to bi se u to vreme i iskoristilo za napredak covecanstva, kao sto i danas koristimo najnovija dostignuca za neprekidno usavrsavanje. To ne znaci da je unistenje biblioteke bilo ok, vec da bi se naucna saznanja odavno iskoristila u dobrobit covecanstva i da bi smo mi odavno leteli i td i odavno bili na nekom visem nivou nego sto smo dada.

(субота, 21. нов 2020, 10:17) - М. Јовановић [нерегистровани]

Све ово је, заправо, одавно познато

"Како је горе, тако је и доле. Како је споља, тако је и унутра. Како је у великом, тако је и у малом" - говорили су свештеници / мистици још у Старом Египту (касније и у целом хеленистичком свету, насталом након освајања Александра Македонског). Неизмерна је штета што Велика библиотека у Александрији више не постоји. Ко зна каквим бисмо сазнањима и закључцима учењака ишчезлих цивилизација могли да приступимо у данашње време. Овако, можемо да сакупљамо тек ситне комадиће њиховог знања и да жалимо због људске глупости и примитивизма, који су неизмерни. Замислите, уништили су Александријску библиотеку.

(петак, 20. нов 2020, 18:43) - anonymous [нерегистровани]

Fudo Ahmetspahic

Meni sve to izgleda kao da je cio svemir jedan organizam a mi i ostale planete samo neke velike u tom organizmu.Kao npr.taj organizam ima sve sto mu treba kao mi DNK.rnk i drugo.znaci mislim da je cio nas planet u svemiru samo jedna neka velika pored miliona drugih. Znaci mi smo samo dio neceg nezamislivih.samo jedna takva velika ili stavka

(петак, 20. нов 2020, 13:51) - a dr [нерегистровани]

Promatranje

Sam cin promatranja..
Proizvodi stvari koje posmatramo.
Nema,, mozga,,
Samo svest posmatra sebe samu.

(петак, 20. нов 2020, 07:04) - горица [нерегистровани]

Дивно

Космички ум