Читај ми!

ОСА, летелица будућности коју су осмислили студенти Машинског факултета

Летелица ОСА пројектована је да користи предности вертикалног полетања и слетања, а затим да пређе у хоризонтални лет уз висок ниво енергетске ефикасности. Конструисао ју је тим „Беоавија“ студената Машинског факултета у Београду, а освојила је треће место на престижном међународном такмичењу.

На такмичењу "New Flying Competition 2020", које је одржано под покровитељством „Ербаса“, тим студената Машинског факултета „Беоавија“ освојио је треће место у конкуренцији седам универзитетских тимова из Немачке, Финске, Мексика и Кине, који су се квалификовали у финале такмичења, од укупно пријављених 50 тимова из целог света.

„Поред великог инжењерског подухвата, ово је и највеће и најпрестижније такмичење у ваздухопловству што се тиче студената јер су потребна велика финансијска средства“, истакао је студент мастер студија Давид Цветковић, члан тима „Беоавија“.

На Машинском факултету изузетно су поносни на студенте.

„Изузетан резултат и кад смо пре пет година пројектовали стратегију за ново време, рекли смо – студент у центру учења. Ми смо и до тада студентима давали врхунска теоријска знања, али смо рекли да акценат стављамо и на практичну компетенцију коју ће неко верификовати. Овог пута то су учешћа на светским такмичењима, а ово је један од пет тимова које Машински факултет има и сви су направили понеки важан и вредан резултат“, истакао је проф. др Радивоје Митровић, декан Машинског факултета.

Задатак на такмичењу био је да се направи летелица која може да испуни низ захтевних маневара: да понесе терет одређене масе и димензија, притом да полети вертикално до висине од десет метара, а затим да настави хоризонталан лет као авион класичне конфигурације.

„Поред тога, захтев је био да летелица буде енергетски што ефикацнија јер тренд у авијацији је да се прелази на електричне моторе, где су батерије проблем“, истакао је Цветковић.

Теслине идеје у преласку из вертикалног у хоризонталан лет 

Прелазак у хоризонтални лет након вертикалног узлетања постоји већ у америчкој авио-индустрији где се користе пропелери, а неки од тих патената почивају на Теслиним решењима од пре 100 година.

„Теслина заоставштина, не само у Америци него и у целом свету, проучава се невероватно много. Ми о томе много не говоримо, али познаваоци Теслиних дела сведоче да је то нешто на чему се пуно инсистира. Оно што нас радује је да водеће светске компаније у техничкој групацији, у Београду препознају место где се образују одлични инжењери и то је разлог да долазе у Србију не само са производњом него и са развојем“, истакао је професор Митровић.

Према његовим речима, много је другачије када се производ креира негде, а овде само организује производња у односу на ситуацију када је и развој овде. 

„То је прилика за креативно инжењерство јер се између пет и 15 одсто инжењера бави развојем нових производа, технологија, метода испитивања и контролисања“, нагласио је Митровић.

Циљ је направити од Београда научнотехнолошко-развојни центар југоисточне Европе препознат у целом свету.

„Ми много бисера по свету имамо. Ако бисмо им не само упутили позив да се врате него дали и материјалну подршку да се врате, да са својим капиталом наставе бизнис који су већ остварили у свету, онда би са синергијом младости и амбиције и њиховог искуства могли да се хватамо много већих подухвата“, поручио је декан Машинског факултета у Београду.

број коментара 6 Пошаљи коментар
(уторак, 03. нов 2020, 12:59) - Mila [нерегистровани]

Saučešće

Sve nas je zatekla vest o terirističkom napadu usred Beča. Srpski narod se saoseća sa Austrijskim.

(уторак, 03. нов 2020, 10:55) - anonymous [нерегистровани]

Gledam

Al' ne vidje gdje uzleti vertikalno!?

(понедељак, 02. нов 2020, 19:09) - Dragan [нерегистровани]

Nazalost

Mi dok se ne resimo birokratije nema nista od boljitka...Kao nesto krenemo pa opet stanemo ili se vratimo unazad. Pozovite nase ljude iz dijaspore na otvoreni i iskreni dijalog i spremite emisiju o tome sta su sve doziveli...pa ce mnogima biti jasnije zasto dijaspora vise nece da ulaze u svoju zemlju.

(понедељак, 02. нов 2020, 17:17) - anonymous [нерегистровани]

o ;emu se radi

Kada bi više pričali o svojoj letelici, a manje o Tesli bili bi razumljiviji.

(понедељак, 02. нов 2020, 13:25) - bata [нерегистровани]

tesko....

mnogi naši iz dijaspore su pokušali i odustali.

(понедељак, 02. нов 2020, 12:57) - Igor Gavran [нерегистровани]

Masinci

Nazalost drzava ne prepoznaje vitalne interese. Nije u pitanju samo materijalni momenat. Skolovani ljudi moraju biti zasticeni kao beli medvedi da bi se vratili. Mnogi od njih su probali da se bave necim ovde, ali su se gadno opekli na birokratiju i drzavne cinovnike. Gledaju te ispod oka, kao da si lud sto nesto pokusavas, i umesto da te pomognu izvuku pecate i papire iz fioka i zakopaju te u ilovacu. U stvari zakopavaju sebe i svoju decu. Ako se bavis pronalazastvom odmah ocekuju profit i rezultate na nivou nemacke i japanske industrije. Zato smo i digli ruke i otisli u ilegalu.