Буба „тенк“ – њу брига и ако је аутомобил прегази

Ново истраживање показало је да њихови оклопи крију двостурку тајну – осим што су изузетно јаки, у случају да притисак постане превелик они постају еластични и гипки.

Научни тим са Универзитета Пурду и Универзитета Ирвин у Калифорнији кажу да би јединствен оклоп дијаболичне оклопњаче могао да послужи као инспирација за стварање нових материјала, способних за расипање енергије уместо пуцања.

Дијаболична оклопњача насељава југозападне делове САД и воли да се крије испод камења и угура под кору дрвета. Не може да лети, али је развила неколико занимљивих одбрамбених стратегија да би се заштитила од својих главних грабљиваца – птица, глодара и гуштера.

Осим што глуми да је мртва (веома ефикасна стратегија), ова мала оклопна створења опремљена су једном од најјачих љуштура у природу. Њихов егзоскелет је толико јак да оне могу да преживе да их аутомобил прегази. Оклоп без проблема може да издржи снажна кљуцања птица.

Да би боље разумели како је то могуће, научници предвођени професором Дејвидом Кисаилусом, детаљно су испитали границе оклопа помоћу микроскопа и ЦТ скенера, а чак су и 3Д иштампали своје верзије оклопа да би их тестирали.

Експерименти су показали да дијаболична оклопњача може да поднесе силу од 150 њутона, еквивалент притиска објекта од 39.000 њених телесних маса.

Примера ради, то би било као када би човек од 90 килограма могао да издржи притисак објекта од 3.538 тона, наводи се у студији.

Аутомобил преко сваке гуме врши око 100 њутона притиска, што објашњава како обе бубе успевају да преживе тако нешто.

Постепена фрактура и расипање енергије

Физичке анализе екзоскелета помоћу микроскопа и ЦТ скенера показале су да кључ ове издржљивости лежи у елитри, односно покрилца. Код летећих буба, она служе за заштиту задњих крила.

Код оних које не могу да лете, два покрилца су спојена и служе да заштите унутрашње органе уместо крила. Еволуцијом су покрилца код тих врста буба постала знатно јача него код летећих.

Због тога, оклоп поседује два нивоа заштите.

Први, спољни део, који спречава претерано померање и задржава структуру екгзоскелета. Тај слој такође има више протеина у својој хемијској структури.

Истовремено, средишњи слој који одваја два покрилца дуж абдомена поседује специфичну структуру попут преклапајуће слагалице, које су уобичајено чврсто спојене.

У случају, међутим, да притисак постане превелик и прети да смрска структуру, механизам преклапајуће слагалице се одваја у процесу деламинације - постепене фрактуре, током које се повезане структуре полако одвајају једна од друге што омогућава расипање енергије и еластичну деформацију.