Снимљене никад квалитетније слике интеракција на Сунцу

Квалитет слика велике резолуције, које је снимио европски телескоп, приписује се новој оптици која је у стању да истражује магнетна поља, конвекцију, сунчеве ерупције и сунчеве пеге и велики број детаља. 

Снимци су квалитетнији него икада раније.

Фотографије приказују соларна магнетна поља снимљена на таласној дужини 516 нанометара и сунчеве пеге на 430 нанометара, за које астрономи кажу да је то „као да је неко видео иглу на фудбалском терену али савршено и то са удаљености од једног километра".

Наша звезда је прекривена бројним структурама које су резултат јаких конвекционих покрета који преносе топлоту из дубоке унутрашњости Сунца.

У свакој од њих, врућа плазма се уздиже ка центру формације, пре него што се охлади и потоне назад у звезду формирајући тамне траке које Грегор може видети и наравно - забележити.

Доктор Лусија Клајнт, која је водила пројекат и била задужена за рад немачких соларних телескопа на Тенерифима, рекла је да је „ово био веома узбудљив, али и изузетно изазован пројекат.

„За само годину дана потпуно смо редизајнирали оптику, механику и електронику како бисмо постигли најбољи могући квалитет слике", рекла је Клајнт.

Клајнт и њен тим направили су својеврсни пробој још у марту док су били под блокадом рада због коронавируса, али им то није сметало да изблиза посматрају Сунце - до детаља захваљујући радовима на оптимизацији телескопа. 

Доктор Светлана Бердуђина, професорка на Универзитету Алберт-Лудвиг у Фрајбургу и директорка Лајбницовог института за соларну физику, веома је срећна због изванредних резултата: „Пројекат је био прилично ризичан јер такве надоградње телескопа обично трају годинама, али сјајан тимски рад и прецизно планирање довели су до овог успеха.

„Сада имамо моћан инструмент за решавање загонетки које су на површини Сунца", рекла је Бердуђина.

Невероватне слике прате прве светлосне фотографије које је у јулу добио тим који ради са соларним телескопом на Хавајима, што омогућава астрономима да анализирају детаље површине Сунца али и временске прилике.

Председник Асоцијације универзитета за истраживање астрономије Мет Маунтин рекао је у јулу: „На Земљи можемо предвидети да ли ће падати киша прилично тачно, али свемирско време још не можемо тако предвиђати. Ту заостајемо 50 и више година", рекао је Маунтин нагласивши да је то од велике важности како би се схватила „основна физика свемирског времена која се односи на Сунце" и најавио даља истраживања на том пољу.