Стогодишњица рођења сликара Раденка Мишевића

Уметничка каријера Раденка Мишевића, класика послератног југословенског сликарства, била је дуга 55 година. Дипломирао је на Академији ликовних уметности у Београду, 1946. године, у класи професора Мила Милуновића, а специјализовао се код Ивана Табаковића, Марка Челебоновића и Недељка Гвозденовића.

Био је сарадник Државне мајсторске радионице Мила Милуновића. У Сарајеву је радио Музеј Гаврила Принципа и био уредник недељника „7 дана". Кратко време провео је и у атељеу Андре Лота у Паризу. Један је од оснивача групе „Самостални", био је члан група „Сарајево 55" и „Група 57". Један је од оснивача Удружења ликовних умјетника Босне и Херцеговине и у два мандата био је његов председник.

Највећи део свог живота Раденко Мишевић (14.07.1920 - 15.02.1995) провео је у Београду. Био је професор Факултета ликовних уметности у Београду од 1964. до 1985. године и Академије ликовних умјетности у Сарајеву од 1972. до 1985. године. У два мандата био је декан Факултета ликовних уметности у Београду. Оснивач је Школе за дизајн у Београду, у којој је био и професор. Такође је предавао и у Центру за ликовну културу у Београду. Галерију ФЛУ основао је 1979. године.

У његовом сликарству није било стилских осцилација. Раденко Мишевић препознатљив је као сликар урбаних пејзажа, мотива, амбијената, портрета и мртвих природа. За његова дела карактеристични су концизан цртеж, скроман колорит, пастуозни наноси, који дају посебан естетски слој делу и реалистичко представљање мотива. Раденко Мишевић, оставио је огроман траг и дао велики допринос развоју ликовне уметности у тадашњој Југославији, наводи се у емисији „Све боје живота". Иако је пре свега био посвећен сликарству, опробао се и у другим ликовним техникама: цртежу, графици, мозаику, интарзији. Овај рафинирани сликар за собом је оставио значајна дела из различитих уметничких фаза реализма и лирске апстракције.

Дела Раденка Мишевића заступљена су у збиркама Народног музеја у Београду, Музеја савремене уметности у Београду, Музеја града Београда, и у многим другим значајним музејима у Србији и земљама бивше СФРЈ, као и у значајним музејима и галеријама у иностранству. Добитник је бројних престижних признања за свој рад, у земљи и иностранству.

Поред сликарства бавио се новинарством, позоришном и филмском сценографијом. Режирао је краткометражни филм „Ова кућа богата", за који је добио међународно признање. Током живота приредио је око 40 самосталних и више од 150 заједничких изложби, од чега 11 у иностранству. Аутор је књига за предмет Теорија форме који је предавао на Факултету ликовне уметности у Београду и књиге „Дани и године". Бавио се и дизајном и илустрацијом књига.

Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. По Раденку Мишевићу назван је културни центар у његовој родној Рогатици, а град Београд назвао је једну улицу његовим именом.