Вране – интелигентне птице

Напади врана на људе учестали су у летње доба године. Иако се ове птице могу видети током сва четири годишња доба у градским парковима, у двориштима стамбених зграда, као и на шеталиштима поред река, њихово присуство не изазива већу пажњу све до пролећа, када због њиховог агресивног понашања грађани почињу да стрепе да ће бити мета неоправданог насртаја.

Због бројних митова и легенди у којима су вране приказане као птице злослутнице - многи сматрају да је негативно представљање ових птица у филмовима потпуно оправдано. Међутим, орнитолози поручују да то и није баш тако. Наиме, њихово помало насилничко понашање током маја и у првој половини јуна представља природни заштитнички инстикт који се јавља ради потребе да заштите своје птиће.

Важе за једне од најинтелигентнијих птица због чега их неуробиолози неретко називају "пернатим приматима". 

Претежно нападају када су њихова гнезда у жбуњу и ниским крошњама дрвећа. Штитиће територију све док њихови невешти младунци не буду спремни да полете. Своја лоша искуства преносе на потомке, те је ретко видети припитомљену врану. 

Студија спроведена на Универзитету у Тибингену показала је да могу да запамте простор и препознају људе. Научници су различитим тестовима показали да вране имају свест о себи и другима, а приликом решавања задатака доносиле су стратешке одлуке које су до тада биле приписиване само неким сисарима.  

Недавно је откривено и да су свесне да други могу имати ментално стање различито од њиховог, па су неповерљиве према осталим птицама, а често се и дистанцирају од себичних појединаца.

Излазе на крај са препрекама, а једна од најпознатијих ситуација јесте разбијање ораха. У стању су да оставе орах испод точка аутомобила на семафору, а након тога уредно сачекају црвено светло како би безбедно покупиле јестиве делове. Уколико у близини нема аутомобила, вране ће разбити орах бацивши га са огромне висине. А у случају да пронађу суви хлеб, без проблема ће га омекшати у оближњој бари.

Захваљујући високом нивоу интелигенције успешно праве и чувају алат за проналажење хране. Попут деце - воле да се играју, па није немогуће видети их како се санкају на крову.

Такође, имају важну улогу у заштити животне средине тако што велику количину органског отпада користе као исхрану.

Остали аутори: Ријалда Мујезиновић