Мистерија Скандинавца старог око 8.000 година

Живео је око 50 година, имао је сиву разбарушену браду и бледо плаве очи – које као да посматрају нешто у даљини.

Човек широких груди кога су назвали Лудвиг, живео у је у северној Европи пре неких 8.000 година.

Ово је прва реконструкција људског лица од остатака пронађених пре десетак година у Шведској код Каналјордена - загонетног археолошког налазишта на ком су негде око 6000 година пре нове ере, животињске и људске кости распоређене по каменој плочи у центру малог језера.

Каналјорден се нашао на насловним странама када су истраживачи 2018. године објавили извештај о овом налазишту. Тада је откривено да су у неким лобањама пронађени остаци дрвета - што значи да су неке од њих биле постављане на колац.

Реконструкцију лица наручио је Шарлотенборгс, музеј-дворац из града Мотала, у коме ће Лудвиг бити изложен. 

Хана Графман, из музеја из Мотале, каже да његово име није баш аутентично за мезолит - ком је припадао. Име је добио по Лудвигу Вириху, првом власнику дворца.

Ископавања у Каналјордену трајала су од 2009. до 2014. године. Налазиште припада скандинавском мезолиту, периоду када су се последњи ледници повукли из региона, и када су ловци почели да се окупљају у групе.

Остаци у Каналјордену посебно су занимљиви јер, за разлику од других скандинавских мезолитских сахрана, на овом месту су пре око 6.000 година п.н.е, посмртни остаци девет мушкарада и жена, положени у језеро, заједно са локалним животињама. 

„Изгледа као да се људи и животиње, на симболичан начин, међусобно допуњују“, рекао је Халгрен.

Истраживачи су успели да изолују ДНК из шест од девет лобања, што им је помогло да утврде боју коже, косе и очију појединаца.

За разлоку од Лудвига, који је светле пути, ДНК једне женске лобање, која ће следећа бити реконструисана, указује да су и њене очи биле плаве, али да је имала тамнију кожу, што сведочи о генетичкој сложености Скандинавије тог доба.