Њутн је до највећих открића долазио седећи у изолацији

У периодима пандемија и изолације стварали су велики умови. Многа открића без којих данас не можемо да замислимо свет настала су управо у карантинима, и то у такозваним „годинама чуда“.

Научници кажу да не верују у чуда, али верују у генијалне способности појединаца и несвакидашњу људску креативност. Ипак annus mirabilis, „године чуда“, забележене су и у историји и у науци.

„Прво нам је подарио Исак Њутн. Није свету подарио једно, два, већ три ванвременска открића која су променила све што мислимо о овом свету и за сва времена променила сам свет у коме живимо. Исто то је 1905. поновио Алберт Ајнштајн“, подсећа др Александар Богојевић, директор Института за физику. 

Та 'златна' 1666. је година у којој је Лондоном владала куга. Исак Њутн је имао 23 године, тек је дипломирао и из Kембриџа се од епидемије склонио у родну кућу удаљену 100 километара од града. И ту је провео две године током којих је дошао до значајних открића о којима сведоче и његове личне белешке.

„Завршио је своја испитивања која су довела до разумевања анализе – дела математике која описује како се ствари мењају у простору и у времену – основа све модерне науке“, додаје Богојевић. 

И темељи за друго велико откриће, универзални закон гравитације и механике, постављени су баш у тој години, када се родила почетна идеја. Подстакнут јабуком у свом дворишту, размишљао је о томе која сила чини да плод падне на земљу.

„Јабука у дворишту је стварно постојала. Расад те јабуке је пресађен и налази се и дан-данас испред Кембриџа. Њутн, то знамо из његових белешки, јесте о кретању тела, о паду, размишљао и на примеру јабуке, између осталог, али му никада није пала на главу. Мада лепо звучи“, наглашава др Александар Богојевић.

Трећа ствар коју је Њутн открио током изолације је природа светлости и боја, којом је поставио основе оптике.

„Правио је низ веома чудних експеримената. Између осталог, иглом је убадао своје око. Срећом, није остао слеп. Ништа није сазнао, али га је интересовала природа вида, природа светлости. Он је велику тајну светлости открио када је пуштао сунчеву светлост кроз призму. Она би се разложила у дугине боје и он је наставио даље експерименте. Он је видео да је бела боја заправо мешавина, а не примарна боја“, наводи наш саговорник. 

Да није било ових открића данашњи свет не би био овакав какав познајемо, не би постојали многи уређаји. Међутим, изолација није основни узрок због кога је дошло до значајних решења.

„Послушајмо самог Њутна. Он нам је рекао шта је оно због чега је он дошао до открића до којих је дошао. Прво, да је, ако је видео даље од других, то само зато што је стајао на раменима великана. И то је основни кредо науке. Други разлог његовог успеха је, бар по самом Њутну, то што је био упоран. Тешко је бити интелектуални маратонац. То је оно што је Њутн био“, сматра др Богојевић. 

Упорност и наслеђе помогли су и Њутновим следбеницима да дођу до нових сазнања такође, у несвакидашњим условима.

„Сам Ајнштајн је своју општу теорију релативности, ту чудну теорију која описује гравитацију као кривљење простора и времена. Прво решење Ајнштајнових једначина је дао Карл Шварцшилд у веома чудним условима. У току најгорих борби у Првом светском рату, у рововима на југоисточном фронту“, напомиње директор Института за физику. 

Сто година касније због тог решења другачије посматрамо црне рупе у свемиру, и данас захваљујући Ајнштајновој теорији и гравитационим телескопима видимо различите аспекте реалности, а сва та открића настала су захваљујући великим умовима који су стварали и током изолације.

број коментара 7 Пошаљи коментар
(четвртак, 09. апр 2020, 17:56) - anonymous [нерегистровани]

Um

Najveci posle Tesle.Tesla nije bio covek,vec savrsena masina poslata od kosmickih sila.Srbi moraju prihvatiti da nije bio Srbin.

(четвртак, 09. апр 2020, 17:53) - Djuradj [нерегистровани]

Samo nesto...

Na pitanje zasto je vise preminulih muskaraca nego zena od ove sadasnje epidemije,odgovor je,muskarci su vise izlozeni teskim poslovima.Izlozeni su prasini,dimu raznim hemikalijima,ekstremno teskim poslovima, itd. i Njutn bi ovo potvrdio.

(четвртак, 09. апр 2020, 17:30) - anonymous [нерегистровани]

Um

Pa i Faradejeva dela su Njutnova,samo sto se krije.Dekartova dela su Ibn Sinina.Spinozina su Ibn Haldunova.Njutn haplogrupa L.

(четвртак, 09. апр 2020, 15:10) - anonymous [нерегистровани]

U samoci znaci da

Nisu ga ometali ni sveznajuci racunar ni dr Internet

(четвртак, 09. апр 2020, 14:31) - anonymous [нерегистровани]

Mogucnost

I nasi bi isto,ali ne mogu da se skrase u kuci.

(четвртак, 09. апр 2020, 14:20) - anonymous [нерегистровани]

Zagađenje misli

Izolacija pomaže istraživačima jer ih ne "zagađuju" spoljni uticaji. Razni šumovi, zagađeni tok misli ali i ustaljena razmišljanja u nauci su velika prepreka za bilo kakva emprijska istraživanja. Danas je to utoliko teže jer evo ja upravo "zagađujem" nečiji tok misli udaljavajući i sebe i njega od istraživačkog puta. Ili je možda obrnuto?

(четвртак, 09. апр 2020, 13:24) - anonymous [нерегистровани]

Смисао

А шта вреди изолација свима нама који нисмо Њутн?