Смањивање Преспанског језера

Осамдесетих година прошлог века, вода Преспанског језера је готово допирала до цркве која се налазила на његовој обали. Међутим, данас је црква удаљена од обале стотинама метара. Вода која се повукла довела је последњих година до драстичних последица.

Преспанско језеро налази се на југу Балканског полуострва, а његове обале деле Северна Македонија, Грчка и Албанија.

Од 2018. до данас језеро се повукло најмање 35 до 40 метара од првобитне линије обале, каже Здравко Лазаревски.

Метеоролошки институт Северне Македоније забележио је тенденцију повећања температуре, што је један од главних узрока нестајања воде из језера.

Узрок ниског нивоа Преспанског језера превасходно су природни фактори, суша у претходном периоду, одсуство кише и релативно сува зима. Такође, последњих година присуствујемо порасту температура, кажу у Хидрометеоролошком институту Северне Македоније.

Ова тенденција је снажно утицала на социоекономски развој тог иначе сиромашног подручја које се ослања на туризам као најважнију грану развоја.

Неизвесно је да ли ће се Преспа развијати у блиској будућности јер се језеро брзо смањује. „Појављују се муљ и рупе. Људи не остају овде... Дођу, виде шта се дешава и брзо одлазе“, каже Бошко Димовски, власник једне од плажа на обали језера.

Локални невладин сектор такође негодује и позива на мере које ће спречити сушење језера у будућности. Представници тог сектора сматрају да је ово државни проблем који погађа све који деле обалу језера, што захтева заједнички приступ решавању проблема. Марија Ефтимовска из НВО Еко-герила Преспа сматра да је све сведено на састанке, планирање активности и примењивање благих мера, уместо озбиљног бављења тако алармантним проблемом.