Данци мисле другачије – како је настала Земља

Сунчев систем постоји већ 4,6 милијарди година, а према новим истраживањима, можемо рећи да се Земља обликовала за минут и по, што су резултати који се разилазе с традиционалном теоријом о томе да је Земља настала сударом два већа небеска тела у раздобљу дугом десетак милиона година, то јест да је створена за пет до петнаест минута у односу на раздобље од 24 сата.

Тако смо добили нову, алтернативну теорију о томе да се Земља формирала гомилањем космичке прашине.

„Милиметарски објекти спојили су се и направили планету. Ова импликација о брзом формирању Земље важна је за цео Соларни систем, а говори и о томе колика је вроватноћа да се планете обликују и на другим местима у галаксији“, истакао је Мартин Шилер, водећи аутор истраживања.

Према новим подацима, процес формирања Земље трајао је око пет милиона година, а истраживачи процењују да је у овом раздобљу настало и гвоздено језгро Земље, чиме је уклоњено рано нагомилавање гвожђа с површине.

Захваљујући овим открићима и на основу теорије о формирању планета од космичке прашине, истраживачи су дошли до закључка да би овај процес могао да буде објашњење и за оно што се десило и на другим местима у свемиру.

То значи да је могуће да су се и друге планете формирале брже него што би то био случај да су настале после судара два објекта.

Ова претпоставка је подржана открићем многих егзопланета, планета које нису у Сунчевом систему, а који су астрономи открили од средине деведесетих година до данас.

„Сада знамо да се планете формирају свуда и да имамо генерички механизам који креира планетарне саставе. Када будемо схватили како функционишу ови механизми у нашем Соларном систему, можемо да изведемо закључак о другим планетарним системима, када и колико често се може очекивати присуство воде на њима. Ако је теорија о раном креирању планета заиста тачна, могуће је да је вода само нуспродукт креирања планета сличних Земљи и да се основни услови за живот могу наћи и на другим местима у свемиру“, закључио је професор Мартин Бизаро, коаутор истраживања.