Кад ће више та пензија? Док је дочекујете, сазнајте шта од ње можете да очекујете

Другим речима, шансе да особа оболи од различитих врста деменције, попут Алцхајмерове болести, постају знатно веће.

„Наравно, ово се не дешава свима, али је нагло слабљење након пензионисања примећено код довољног броја људи, да бисмо томе посветили научну пажњу“, истиче Рос Андел, директор Одсека за студије старења на Тампа Универзитету у Флориди, који се већ две деценије бави истраживањем односа старења и когнитивних функција.

Анделово најактуелније истраживање представља анализу података о старијим особама које пролазе кроз промену посао - пензија, које прикупља већ дужи низ година.

Испитаници су део пројекта Стаза кроз живот - обимне, текуће, лонгитудиналне студије започете 2001. године на подручју јужне аустралијске територије Канбере и града Квинбијана.

Сваке четврте године испитаници одговарају на питања у вези са својим здрављем, животним околностима и навикама и раде низ тестова којима се испитују памћење, брзина размишљања, вербалне могућности и друге когнитивне способности.

„Опадање брзине обраде података је изразито наглашено, а то важи за кључни индикатор за старење мозга“, на основу свог истраживања запажа Андел.

Брзина обраде се односи на то колико брзо разумевамо смисао примљене информације. Због чега је то тако важно?

„Што спорије особа обрађује информације, брже их заборавља, а и склонија је збуњивању“, објашњава Андел и додаје: „брзина обраде зависи од тога колико је мрежа можданих канала здрава. Уколико постоји неко оштећење, информација мора да путује заобилазним путевима а самим тим и спорије путује. То доводи и до губитка памћења, дезоријентације и сл.“

Иако разлози за ова оштећена нису и даље потпуно научно објашњени, Андел сматра да то може имати везе са густином дендрита.

Наш нервни систем изграђен је од неурона, а дендрити су неврне структуре које обично примају електричне сингале од аксона - дугачког нервног влакна неурона.

„Сваки неурон мора имати један дендрит, али их може имати и више, у зависности од тога колико је активан“, објашњава Андел.

Што више информација путује кроз синапсу, која се формира између аксона једног неурона и дендрита другог, то се формира више синапси. Како би дошло до стварања већег броја синапси, неопходно је да се формира већи број дендрита.

Због чега се мождани склоп мења услед пензионисања?

Анделова истраживања предлажу: уколико не користимо мозак на исти начин као док смо радили „одређене везе могу да се успавају што доводи до повлачења дендрита“. Хипотеза је: шта се не користи, без тога се може.

Андел претпоставља, што потврђују и истраживања других научника да до слабљења спознајних капацитета долази посебно уколико постоји недостатак активности које могу заменити посао.

Он примећује да људи који у пензији волонтирају доживљавају мање последица когнитивног слабљења.

„Нисмо сигурни да ли је то због интелектуалне стимулације коју покреће волонтирање или једноставно због рутине које се захваљујући волонтирању одржава. Мислим да је пре до рутине и до осећаја сврховитости који она омогућава“, каже Андел.

Помисао на рутину вероватно замара, али постоји могућност да је то управо оно што нам је потребно у пензији.

„Дневни ритам се успостаља много лакше уколико редовно радимо одређене ствари у исто време - у исто време устајемо, завршавамо одређене дневне послове, лежемо у кревет“, наводи Андел.

„То није увек лако, посебно када немате мотивацију коју вам даје плаћени посао. „У пензији је потребно имати много унутрашње мотивације.“

Андел саветује свакоме ко се припрема за пензију да пронађе нову смислену рутину.

Он скреће пажњу на особе које живе у плавој зони, подручијима света у која имају највећи број становника који живе дуже од сто година.

Једна од заједничких особина становника плавих зона је што се осећају сврховито.

Међутим осећај сврховитости зависи од индивидуалних сколности. Немојте се узнемирити уколико ваша рутина у пензији не наликује на рутине ваших познаника.

Андел објашњава: „осећати се корисно и сврховито значи да се посветите нечему што има смисла за вас лично; није важно да ли има смисла за друге.“

Можете поставити себи циљ да у пензији научите да свирате неки нови инструмент, да усавршите вештину оригамија, да посматрате птице, да садите баште у вашем комшилуку, да се играте с уницима... циљ може бити било шта, битно је да га имате.

Важно је само да се одлучите за конкретну активност или активности

„Рутина не треба да буде - спаваћу колико ми се спава, па ћу кад устанем да видим да ли ми се нешто ради. Рутина подразумева да испланирате када ћете устати и да поставите себи циљ шта ћете тог дана урадити“, каже Андел.

Ваш циљ може подразумевати и рад с другим људима, а друштвено повезивање само по себи има бројне психичке и физичке добробити.

Једна активност којој пензионери не треба нужно да се одају је решавање укрштених речи и мозгалица, осим уколико их баш не воле.

Многи од нас су чули за студију о часним сестрама које су решавале укрштенице и чију су дуговечност и добро здравствено стање истраживачи повезали с овом активношћу.

Међутим, постоје бројни фактори који су могли утицати на то. Не постоји јединствена формула за здраво старење, сматра Андел.

„Намерно избегавам да кажем да је сврховитост повезана са интелектуалним радом. То води у ћорсокак - некима ће бити од користи, јер желе то да раде, а некима ће само створити контра-ефекат, јер ће их удавити од досаде.“

Уместо да доживљавамо пензију као бесконачни празник, можда би било корисније да је видимо као доба личног препорода.

Период након завршетка радног односа можемо видети као сјајну прилику да се посветимо стварима до којих нам је заиста стало.

„Можемо се коначно опробати у хобију који нас је одувек привлачио, да освежимо односе са пријатељима и породицом, или да их обогатимо неким новим видом дружења.“

„Истраживања о вези пензионисања и когнитивног слабљења су и даље у почетној фази“, упозорава Андел.

Много тога и даље не разумемо довољно добро у вези са процесом пензионисања да бисмо са сигурношћу могли да кажемо шта доводи до когнитивног слабљења.

Андел планира да настави да се бави проучавањем ове теме, он не планира да се скоро пензионише.