„Википедија“ – пројекат слободног знања

Скоро да нема човека на свету који корости интернет а да није чуо за „Википедију“. То је највећа онлајн енциклопедија на свету коју свако може да уређује, настала 2001. године, а код нас две године касније. Овог викенда уредници Википедије из средње и источне Европе окупили су се у Београду.

Википедија је сајт који постоји на интернету већ 18 година, а Викимедија Србије је невладина организација која се бави промоцијом и ширењем слободног знања. Постоје Викимедије широм света као невладине организације, објашњава гост Јутарњег програма, Филип Маљковић, председник Викимедије Србије.

„Слободно знање је знање које свако може да користи, али које свако може и да креира. Идеја Википедије од настанка је била да свако може да доприноси њој, јер модел где су само доктори наука креирали неку заједничку енциклопедију није успео. Просто превише дуго је трајало то стварање, а идеја је била да сви имају све знање овог света“, наводи Маљковић.

Википедија не може да се користи као референтан извор, већ само као одскочна даска за даља истраживања. Као и свака друга енциклопедија, она пописује неко познато знање, а за даља истраживања потребно је консултовати литературу.

Референце које се налазе у самом тексту су оне које дају значај, односно снагу Википедији и ако нека тврдња нема придружену референцу не би требало веровати тој информацији.

Стручњаци из 30 земаља који су се овог викенда окупили у Београду, разговарали су о стандардним темама које тиште већину организација и пројеката.

„Акценат је више на пројекту Викимедије и пројекту слободног знања, пре свега, сарадња са образовним институцијама, са институцијама културе, затим подршка заједници превођења садржаја“, истиче председник Викимедије Србије.

Википедија на енглеском има близу шест милиона чланака, а Википедија на српском језику преко 625 хиљада. Кад се саберу све Википедије, то је преко 51 милион одредница. У почетку настанка Википедије овај раст је био екпоненцијалан, али, како наглашава гост Јутарњег програма, Филип Маљковић, брзина развоја зависи искључиво од људи који се тиме баве, односно од волонтера и њиховог ентузијазма, јер за то нису плаћени.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
10° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво