Комплексност концепта циркуларне економије

Прелаз на циркуларну економију одлична је прилика да се наше друштво преобликује у циљу веће одрживости, стварања локалних радних места, очувања светских ресурса (доприноса у погледу климатских промена). То је и прилика да Европи дамо предност пред конкуренцијом ‒ у свету који се мења.

Циркуларна економија је индустријска економија која у основи има поновно коришћење. Свет у коме живимо је свега 9% циркуларан.

Године 2018. представљен је „Пакет циркуларне економије" Европске уније ‒ стратегија за отпад и анекс ‒ којим се трансформише начин дизајна, производње, коришћења и рециклирања пластике и производа од пластике. До 2030. сва амбалажа од пластике треба да буде рециклабилна. Тај стратешки оквир такође подвлачи потребу за специфичним мерама, ако је могуће кроз законодавство, у циљу смањења једнократно коришћене пластике, посебно, у морима и океанима.

Питање прихватања циркуларне економије није само питање поглавља 27

„У концепту циркуларне економије оперативно круг није затворен", истакла је проф. др Анђелка Михајлов. Узимање у обзир да је отпад сировина, само је један део концепта. Замољена да то поткрепи примером, указала је да, на пример, „управљање хемикалијама још није оперативно, стратешки и законски укључено у концепт циркуларне економије ЕУ" (премда се на томе интензивно ради), тако да се не може за сваку рециклажу унапред рећи да је „пријатељска по животну средину" ‒ већ само за ону у којој су, у ланцу реализације, изузете токсичне хемикалије.

Она је истакла је да концепт циркуларне економије, поред најновијих опредељења ЕУ усмерених ка интервенцијама у области управљања отпадом, обухвата и заштиту природних ресурса. За то су потребни адекватни критеријуми у јавним набавкама, одговарајући прописи када је реч о обезбеђењу и расипању хране, затим еко-дизајн, еко-знак, повезаност политика о хемикалијама, производима и отпаду, поступању са пластиком...

На састанку Националног конвента о Европској унији за поглавље 27, одржаном данас у Инфо центру ЕУ, комплексност концепта циркуларне економије потврдили су у својим излагањима експерт Илија Батас Бијелић, Звездан Калмар из ЦЕКОР-а и Синиша Митровић из Привредне коморе, указујући на аспекте климатских промена, локалне самоуправе и привреде.

Александра Младеновић, национална координаторка ЕУ регионалног пројекта ENV.net, представила је и документовала иницијативу да се кроз визуру прихватања концепта циркуларне економије иновира „Национална стратегија одрживог коришћења природних ресурса и добара."

Иновирање ове стратегије суштински би допринело ефикаснијем приближавању Србије Европској унији. „Нашу иницијативу упутићемо Министарству за заштиту животне средине, и надамо се да ће је подржати", истакла је Александра Младеновић.

Када су је упитали где је циркуларна економија у преговарачкој позицији која се припрема, проф. Михајлов, чланица Преговарачког тима задужена за поглавље 27 ‒ Животна средина и климатске промене ‒ објаснила је „да се планира да део у вези са управљањем отпадом буде адекватно укључен кроз иновирану стратегију", али да је важно имати у виду да се концепт циркуларне економије не може реализовати само кроз поглавље 27.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(субота, 13. окт 2018, 20:56) - anonymous [нерегистровани]

Da ne bude kasno?


@Cirkularno ili kružno;da li sav ovaj otpad koji se baca po našim rekama, jezerima parkovima itd. čine ti koji su uništavali planetu ili mi, odnosno naše navike?

(субота, 13. окт 2018, 11:00) - bata [нерегистровани]

cirkularno ili kružno

Neka se bave cirkularnom ekonomijom oni koji unišravaju planetu u zadnjih 150 godina..... mi ćemo malo kasnije o tome