„Рађање гореˮ

У свакодневном животу не размишљамо о временима у којима није било Фрушке горе и њеног плодног равничарског окружења.

Међутим, треба знати да је постојао свет у којем је плодну Панонску низију покривала ледом окована степа. Ни та ледена степа није била одувек ту ‒ изникла је из пространих плитких језерских и мочварних система који су, опет, неколико милиона година раније заменили Панонско море. Али ни Панонско море није почетак, и оно је било само једна од многих фаза непрестане борбе копна и мора.

Не улазећи у ону најдаљу геолошку прошлост, забележену у камену Фрушке горе, геолози су утврдили постојање јасних трагова из живота Тетиског океана, трагове рађања новог копна Европе и јасан отисак Панонског мора и навеја ветра из квартарних ледених доба.
Крајњи исход тих глобалних геолошких догађања јесте данашње обличје Фрушке горе и њеног окружења.

Изложба ће бити организована у четири сегмента:

Рађање и ширење Тетиског океана (пре око двеста шездесет до сто педесет милиона година)

Пре око двеста шездесет милиона година, у време доњег тријаса, између Афричке табле и Палеоевропе почело је отварање великог мезозојског океана Тетиса. Ширење океана трајало је више од сто милиона година. Океанско дно, у почетку претежно плитко, временом се разудило и његовом диференцијацијом формирани су дубоки океански трогови и појасеви плитководних платформи. Богати записи о тим геолошким догађањима налазе се у стенама које данас граде Фрушку гору.

Затварање Тетиског океана (пре око сто педесет до четрдесет милиона година)

Током креде и старијег палеогена (пре око 150-40 милиона година) трајао је период постепеног затварања Тетиског океана, који је такође трајао око сто милиона година. Океанско дно и ободни континентални простори били су изложени интензивним палеогеографским променама. Нестајали су стари а израњали нови острвски низови и архипелази; иза њих су се формирали дубоки подморски ровови у којима се таложе тзв. флишеви.

Угашени су стари подморски вулкани који су стварали океанску кору, а дуж сукоба океанске коре и континената формирани су нови појасеви вулканске активности. Пошто се Тетиски океан налазио у веома топлом, тропском и суптропском климатском појасу, око острвских низова и у плитким деловима океана бујао је живот рудистних и коралских спрудова и други веома разноврсни морски облици биљног и животињског царства. На изолованим острвима и архипелазима, поред доминантних четинара и папратњача, развијале су се и прве биљке цветнице, које су мењале лице планете.

Нестанак океана и рађање новог копна (пре око четрдесет до шеснаест милиона година)

Рађање и ширење данашњег Атлантског океана довело је до постепеног умирања Тетиског океана и формирања нових великих копнених површина на југу тадашње Палеоевропе. Новоформирани континентални делови су и Балканско копно и делови данашње Панонске низије. Документи о постојању новог копна које је изронило током затварања Тетиског океана налазе се и на Фрушкој гори.

Панонско море и ледено доба (пре око шеснаест милиона година ‒ млађи плеистоцен)

У камену Фрушке горе сачуван је јасан отисак Панонског мора ‒ његово рађање, обале и плаже, његови спрудови, дубине и вулкани, и на крају крајева ‒ његово постепено умирање. Као и данашња топла суптропска и тропска мора, и Панонско море је имало своје простране пешчане и камените плаже, у чијим залеђима је бујала вегетација палми и цикаса. Тиркизно плаве воде биле су прошаране пространим коралским спрудовима и спрудовима које су градиле црвене алге литотамниони. Као и данас, спрудови су били уточиште многим шкољкама, пужевима морским јежевима, а изнад и око њих, лебдели су облаци ситног фито и зоопланктона.

Дуго је човек био убеђен да је Земља коначна, да је наш свет непроменљив. Али све се мења, из године у годину, из дана у дан, из сата у сат. И сада, док посматрамо те окамењене трагове времена, песак у пустињи осваја нове ширине, реке усецају кањоне, таласи померају обале, у топлим морским плићацима корали граде спрудове, а у хладним морским дубинама таложи се муљ, који ће временом постати стена. У унутрашњости Земље невидљиве силе буде старе и рађају нове вулкане, тресе се тло, рађају се планине, расту, старе и умиру.

Приредила: Александра Стојановић