Новица Милојковић, председник Покрета горана Србије, каже за РТС да се пошумљавање ‒ главни циљ Покрета ‒ данас обавља другачије: „Јавна предузећа и стручне службе се данас директно баве пошумљавањем јер је реч о тешко приступачним теренима. Ми се бавимо пошумљавањем, између осталог, и тако што поделимо грађанима саднице, нарочито становницима сеоских подручја, а ако је неопходно, пружамо помоћ и на терену.ˮ

Како наводи, пошумљене површине данас красе долину Ибра, Власине, околину Копаоника, Бруса... 

Милојковић каже да је Покрет горана успео да унапреди 94 000 хектара ливада и око 30 000 хектара паркова у градовима.

„Горани немају чланарину ни књижице. Немамо проблем да окупимо припаднике потребне за неку акцију ‒ можемо да окупимо и 50 000 и 100 000 деце из целе Србије када је то потребно", каже Милојковић.

У акцијама горана сваке године учествује око 30 000 грађана. Кроз разне видове сарадње горани су присутни у свим школама и градовима Србије.

Организују се изложбе, ликовне колоније, сабор горана, радионице у природи, наградни конкурси, акције против бесправне сече дрвећа, еко-кампови и школе.

У горанским расадницима годишње се произведе око три милиона садница четинара, лишћара и украсног шибља.

„Тренутно је шумовитост Србије 29,7 одсто а оптимална пошумљеност била би 41 посто. Наш циљ је да до 2050. године, мада то зависи од бројних услова, пошумљеност буде 37-38 одстоˮ, истиче Милојковић.

Горани Србије су добили бројне награде ‒ Зелени лист, Маслинову грану, али и највеће признање Уједињених нација из Програма за човекову околину - диплому „Пет стотина заслужних у свету" са златном значком.