Спортско пењање у школским и фискултурним салама

Када је људима постало досадно освајање врхова планина и стена, потражили су нови изазов и смислили спортско пењање које има за циљ савладавање тешких детаља стене без помагала и без обзира на висину стене. Тако је настао нови приступ у пењању, такозвано „слободно пењање“ где до изражаја највише долази пењачка вештина. Данас је спортско пењање светски признат спорт, и представља саставни део планова и програма физичког васпитања у школама многих европских земаља.

Иако су средње школе у Србији још далеко од тога да спортско пењање уведу у свој наставни програм (за почетак, многе школе немају фискултурну салу), у фискултурним салама појединих школа освануле су вештачке стене које су изазвале велико интересовање ученика.

Оно што овај спорт чини прилагодљивим школским условима јесте постављање вештачке стене у затворен простор школске сале и одсуство било какве специјалне опреме. За бављење овим спортом ученицима су потребне патике и веште руке.

Најважније такмичарске дисциплине спортског пењања су тежинско и брзинско пењање и болдеринг, који се практикује у школским условима.

Болдер је вештачка стена висине до четири метра испод које су постављене струњаче које ублажавају падове. У пењању нема ривалства, пењач се бори сам са собом, изазове му поставља стена, а вештина пењача се огледа у техници и снази. Међутим, за доброг пењача важни су и неки психички аспекти као што је самодисциплина и добра концентрација.

Иако спортско пењање припада екстремним спортовима, повреде су ретке, поготово код болдера. Међутим, неке незгоде се ипак дешавају. Најчешће су то упале мишића и жуљеви на рукама.

Професори физичког васпитања истичу да ова врста спорта ученицима доноси бројне позитивне ефекте. Пре свега, при овој врсти активности цело тело „ради“, ангажовано је све – од малог прста на шаци, преко руку, леђа, стомака, ногу, итд.

Затим, код ученика се бављењем овим спортом развија самопоуздање, координација, флексибилност... Посебну погодност представља и чињеница да је вештачка стена у затвореном простору, тако да ученици могу вежбати без обзира на временске прилике.

Спортско пењање, иако на први поглед то тако не изгледа, може бити веома креативно. Постоје бројне игре и вежбе које се могу изводити самостално или у паровима. На тај начин се вештине које су неопходне за овај спорт још више развијају.

Искуства из западноевропских школа показују да је спортско пењање значајно повећало интересовање ученика за часове физичког васпитања, а самим тим допринело и њиховом бољем физичком развоју.

А колико је популарност овог спорта распрострањена и озбиљна, говори и информација да би на Олимпијским играма 2020. спортско пењање требало да постане олимпијска дисциплина. 

број коментара 4 Пошаљи коментар
(субота, 27. феб 2016, 20:16) - anonymous [нерегистровани]

Moja malena

se vec vere po svemu i svacemu, dok ona poraste, ovo mzoda i zazivi, pa ce moci da trosi svoj talenat na pravu stvar, a ne da mi osvaja orman svaki dan. :)

(субота, 27. феб 2016, 08:43) - zoran [нерегистровани]

slobodno penjanje

Apsolutno podrzavam ideju za uvodjenje slobodnog penjanja u program nastave fizickog vaspitanja.Deca vec odavno nemaju interesovanje za cas fizickog,ovo bi sigurno to promenilo,em je zanimljivo em pomaze deci u svakom pogledu,mentalno,fizicki.. Sto pre obezbediti uslove ako ne u svim skolama onda bar u svakoj gde postoji fiskulturna sala,posto je to u Srbiji veliki problem

(субота, 27. феб 2016, 00:31) - anonymous [нерегистровани]

Stasa Gejo

Moglo se spomenuti da imamo prvakinju evrope u slobodnom penjanju Stasu Gejo iz Nisa u svojoj kategoriji

(петак, 26. феб 2016, 21:57) - anonymous [нерегистровани]

kkm

Ljudi, ovo je dobra ideja i prava stvar! Zahvaljujuci jednom vizionaru i dobrom coveku grad Niš ima vestacku stenu na otvorenom gde vec 15 godina se i mladi i stari mogu oprobati u ovome.