Руски извори о мајском преврату 1903. године

Политичке и културне везе Србије и Русије од својих почетака, од 12. века, за Србе су биле формативне. Сфере утицаја преливале су се у таласима – од великог народа ка мањем, али покадшто имале су и повратно дејство, посебице у великим повесним догађајима у којима ни један ни други народ није оскудевао.

Данас, савременици постављају питања на која можда неће наћи одговор - у којој мери је Царска Русија учествовала у кључним догађајима српске историје? Ко су у Србији били руски људи од поверења?

Историчар, др Јарослав Вишњаков, доцент на Московском државном институту за међународне односе, изнео нам је данашња сазнања руске историографије о Мајском преврату 1903.

То питање је веома сложено и веома дискутабилно. У Русији постоје три извештаја о преврату. Први је извештај Владимира Валерјановича Тржецјака, који је у то време био капетан, а после је напредовао до чина пуковника. Он је био шеф иностране полицијске агентуре, основане почетком 20. века ради праћења руских револуционара и руске опозиције.

Осим тога, руска инострана агентура незванично је обезбеђивала краља Александра Обреновића. Један од агената те службе био је и Александар Вејсман, авантуриста. Он је углавном боравио у Бугарској где се бавио веома сумњивим стварима ради остваривања личне користи и личног богаћења.

Тај Вејсман је био сведок свих догађаја у Београду и сачинио је рапорт на основу којег је Тржецјак саставио извештај за своје надређене. То је први од тих докумената и веома је занимљив што се тиче догађаја повезаних с балканском агентуром.

Други је извештај Черикова. Он је догађаје пратио кроз свој прозор који се налазио преко пута краљевског двора. Један метак је чак случајно пролетео кроз амбасадоров прозор и умало га није убио.

Трећи је извештај руског војног агента, Сисојева који није био непосредни сведок преврата из 1903. Ти извештаји представљају веома занимљиве историјске изворе. На основу њихове анализе може се доћи до закључка да званична Русија ипак ни на који начин није била умешана у преврат јер је он био изненађење за све.

И за Черикова и за Сисојева. Извештај Сисојева који је те ноћи мирно спавао у својој кући веома је занимљив по томе што детаљно описује убиство генерала Павловића који му је био сусед. За Сисојева је био потпуни шок кад су га у два по поноћи из мирног сна пробудили пуцњи у суседном стану.

Да је неко од њих знао шта се спрема, сигурно не би мирно спавао те ноћи. Свакако би чекали да виде шта ће се десити. То је било неочекивано за њих. Осим тога Николај Други је демонстративно објавио двадесетједнодневну жалост због убиства Обреновића.

Чак је у једном приватном разговору, који је касније доспео и до српских новина, рекао да уопште не жели да разговара о Србији, да Србију треба игнорисати. Значи, то је био став владајуће куће Романових. Осим тога, познато је да је руска балканска агентура упозоравала краља Александра Обреновића да је могућ такав развој ситуације.

број коментара 0 Пошаљи коментар