Читај ми!

Фестивал С.У.Т.Р.А. – како се огледамо у дигиталном свету

Као што пчеле живе у заједницама, тако се и живот људи на интернету своди на припадност некој заједници. На живот пчела и опстанак њихове заједнице утичу многи фактори, али оне нападају само уколико су угрожене. Шта су све спремни да учине људи на интеренту, нарочито млади, како би доказали своју припадност некој заједници.

Резултати досадашњих истраживања, укључујући и последње, спроведено у оквиру пројекта Музеја науке и технике,  биће представљени на фестивалу С.У.Т.Р.А. у суботу, 24. септембра 2022. године, у Музеју науке и технике.

„Млади у Србији проводе на Интернету у просеку око пет сати дневно, док један проценат, на пример, једна петина младих проводи чак више од седам сати дневно на интернету. Међутим, с обзиром на контекст у коме живимо последње две године, мислим на пандемију коронавируса, количина времена проведеног на интернету се прилично релативизовала, јер смо сви много више времена проводили испред екрана, те се сада фокус помера на квалитет времена, односно врсту и квалитет тих активности – оно што млади раде на интернету“, наводи психолог, др Добринка Кузмановић, у емисији Све боје живота.

Када је реч о коришћењу интернета код младића и девојака, досадашња истраживања, укључујући и последње, показују да нема неких статистички значајних разлика у количини времена коју младићи и девојке проводе свакодневно испред екрана, додаје психолошкиња.

„С друге стране, уочљиве су узрасне разлике. Наше истраживање показало је да што су млади старијег узраста, односно да студенти проводе мање времена него средњошколци, свакодневно, испред екрана дигиталних уређаја“, истиче Кузмановићева.

Упркос бројним ризицима, млади из Србије осећају се безбедно на интернету, иако према резултатима најновијих истраживања дигитално окружење не сматрају пријатељским.

„Могу да кажем да су млади и склони да деле личне податке у дигиталном окружењу, показују тенденцију да прихватају контакте, односно, захтеве за пријатељство од особа које никада нису упознали, ни у контакту 'лицем у лице', ни путем дигиталних медија и готово 80 процената младих је изјавило да су тако нешто урадили. Опет нешто нижи проценат, али чини ми се и даље висок, више од половине младих каже да су упознали 'уживо' особе са којима су први први контакт имали преко интернета“, додаје др Добринка Кузмановић.

Са проширењем употребе дигиталних алата умножавају се и облици дигиталног насиља, са циљем да се особа повреди, понизи или узнемири, а за то постоје различити начини.

„Током последњих година, барем када је реч о истраживањима реализованим у нашој земљи, немамо тенденцију озбиљнијег раста, чак и налази из овог истраживања које смо сада спровели, потврђују да је традиционално вршњачко насиље чешће заступљено него дигитално“, објашњава др Кузмановић.

Под слоганом „Дигитално задовољство“, поред ових истраживања из области психологије, фестивал С.У.Т.Р.А. изразиће се и кроз форме изложби, предавања и разговора.

„Идеја за фестивал настала је инспирисана заправо новим виртуелним световима чији је развој у великом замаху. Не мислим само на 'метаверс', постоји још доста виртуелних светова који још нису толико комерцијални и популарни, али су све заступљенији и то је, у суштини, паралена прича која у једном делу фестивала, нарочито изложбеном може да се види. То је та идеја, као што је била појава интернета 1993. године, као што се појавио 'рејв'... То су техничко-културолошке појаве, феномени, који су утицали на стварање нових видова културе и нових видова заједништва. У том смислу, сада ће виртуелни светови окупити поново људе на неком новом нивоу посредством технологије, као врста техно-фетишизма која се појавила деведесетих и заправо генерисала нову културу и нову уметност“, наводи је Иван Станић, аутор и кустос фестивала С.У.Т.Р.А.

Иако када кажемо психоанализа, прво помислимо на Фројда и процес који се бави личним, приватним темама, скривен од очију јавности, места за њу има у отвореним просторима интенета и на фестивалу С.У.Т.Р.А.

„Ако се сетимо да је сајбер реалност нешто што се дешава у нашем менталном простору, онда то повежемо са унутрашњим процесима и схватимо да је таква реинтерпретација важна како бисмо разумели шта се дешава на интернету. Интернет је, такође, један психолошки простор, на коме долази до сусретања нашег психичког и физичке реалности и ми, у ствари, можемо да га посматрамо као један прелазни простор у коме учимо о себи и о другима, будући да га посматрамо како кроз психоаналитичке, тако и кроз групноаналитичке теорије. То се догађа зато што ми не постојимо као јединке чак и у том виртуленом простору који губи телесност, већ постојимо у односу са другима. Када год се ми поново конституишемо, то чинимо кроз однос са другом особом. Та друга особа нам даје значење – ми се огледамо у њој. Интересантно је како се ми огледамо у дигиталном, а о томе ћемо разговарати на фестивалу С.У.Т.Р.А.“, истакла је Маја Лајон, психолог.

Једанаесто издање фестивала С.У.Т.Р.А. ће бити одржано од 22. септембра до 07. октобра 2022. године, у Музеју науке и технике, у Београду.

петак, 19. април 2024.
6° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво