Читај ми!

Фиксни телефон пуни 150 година, а мобилних телефона у Србији је три милиона више него становника

На данашњи дан, пре тачно 145 година, Александар Грејам Бел, држао је у руци нешто налик телефонској слушалици и изговорио је речи које се и данас памте: „Господине Вотсон, дођите, желим да вас видим“. Годину дана касније основана је прва телефонска компанија „Бел“.

Прошло је скоро век и по, а човек се толико зближио са телефоном, да је некима бољи пријатељ од оних које њиме најчешће позива. Колико су се телефони променили од открића и колико су нас променили од тада до данас? Према неким подацима, у Србији има три милиона мобилних телефона више него становника.

Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, Далибор Петровић, социолог и професор на Саобраћајном факултету у Београду, истакао да годинама слуша податке о вишку мобилних телефона, у односу на број грађана. То обично приписујемо томе, да грађани имају приватни и службени број, припејд, постпејд.

„Остављајући статистику по страни, можемо да закључимо да је данас незамисливо модерном човеку да живи без ових справа. Поготово у земљама као што је наша, које су одржале традиционалан образац друштвености, где још увек има неких веза, рођачких, комшијских, које се одржавају, а онда имамо моћне технологије које нам омогућавају да те везе одржавамо и сачувамо", рекао је професор Далибор Петровић.

Додаје, да је некада било нормално да стичемо везе кроз основну, средњу школу, кроз живот у неком граду, али како се селимо, ми смо те везе губили. Данас их не губимо, имамо могућност да их архивирамо и да их држимо ту за случај да нам затребају.

„Комуникација се много променила у односу на комуникацију од пре 150 година, јер је она од фиксне постала мобилна. Пре је постојао центар где смо доступни путем телефона, данас смо ухватљиви, у покрету, а комуникација се индивидуализовала. Родитељ сада не може да контролише ко позива његово дете. Данас одржавамо пуно веза, али су разговори краћи, јер се више куцка", истакао је професор

Притисак апсолутне доступности

„Данас на неки начин, немате право да искључите мобилни телефон, јер ако нисте доступни, и симболички не постојите и већ постоји неки страх, егзистенцијални страх да се нешто десило. Сви знамо колико проверавамо телефон, зашто неко није онлајн. Људи не могу да одоле да се не јаве на позив", рекао је професор.

Утицај технологије на друштво и обрнуто

„У јавности је уобичајено мишљење да технологија мења друштво, а код нас социолога постоји став да друштво мења технологију и даје импулс за развој одређених технологија. А када се технологија једном примени, она мења и друштво. Било је потребно да прође око 70 година, па да телефон постане доминантна справа негде од друге половине 20. века", истакао је социолог Далибор Петровић, професор на Саобраћајном факултету у Београду.

Истиче, да је свет вапио за технологијом која ће нас повезати док смо у покрету, па смо брзо и прихватили мобилне телефоне, а сада не можемо ни да замислимо живот без њих.

„Фиксни телефони одлазе у историју и враћаће се у смислу ретро-уређаја, који ће нам будити неку носталгију, или ћемо их имати као украс у домаћинствима. Двадесети век је век стабилности, а двадесет први је век динамике и промене."

Шта је будућност телефонирања

„Ми свакако говоримо о интеграцији, свако од нас ће имати један уређај који је носив, обично су то сатови, и није искључено да ћемо на крају имати уређај који ћемо носити у себи, јер је све интегрисанији процес између разговора, порука и видео-разговора, сви ћемо перманентно бити у вези једни са другима”, истакао је Далибор Петровић.

број коментара 0 Пошаљи коментар