Тајанствена софтверска фирма која никада ништа није зарадила, а вреди 22 милијарде евра

Ако нека фирма нешто скрива, онда би улагачи требало да држе руке даље од ње. Код „Палантира“, вероватно најозлоглашеније софтверске фирме на свету, скривање информација је пословни модел. Она наводно помаже владама и тајним службама у лову на терористе и криминалце. Зато се тако мало зна о тој компанији.

Излазак „Палантира“ на берзу мења пуно ствари, јер се већ у проспекту уочи изласка на берзу понешто морало открити. Од оснивања, пре 17 година, фирма никад није остварила профит, а можда ће тако бити и убудуће, наводи се у проспекту.

Упркос томе, вредност се процењује на 22 милијарде долара. Одмах првог дана на берзи је владало велико занимање за деонице, па је почетна цена од 7,25 долара на крају дана порасла на 10 долара, што значи раст од 38 одсто.

Утицајни клијенти

Међу клијентима ове фирме су америчке службе ЦИА, ФБИ, НСА као и Маринци. Готово свака америчка установа користи услуге „Палантира“. И у Немачкој, рецимо, полиција у покрајини Хесен користи програме ове фирме за борбу против криминала. Компанија из Силицијумске долине има укупно 125 клијената.

Према медијским извештајима, „Палантир“ је помогао у откривању скровишта Осаме бин Ладена. Ту тврдњу фирма никад није коментарисала. Извесно је да јесу допринели откривању инвестиционог преваранта Бернија Мадофа.

Али, где ради око 2.400 запослених и ко тачно користи услуге – то је дуго била тајна. Не чуди зато да „Палантир“ бије глас најтајанственије фирме у софтверској долини у Калифорнији. Ко у њу инвестира, не може да буде сигуран у шта се упушта.

Ко у будућим извештајима о профиту буде тражио јасне информације, биће разочаран, јер је менаџмент „Палантира“ врло тајновит, каже нам Ник Ајнхорн из Renaissance Capital-а који се бави анализом новајлија на берзи. „Мислим да ће бројни потенцијални улагачи причекати пре него што размотре инвестицију“.

За осниваче компаније Алекса Карпа и Петера Тила излазак на берзу је у сваком случају уносан. Ако све прође добро, скупиће милијарде за предузеће које до сада није имало ни једног цента профита. Петер Тил (52), један од најуспешнијих немачких инвеститора, ионако већ има милијарде откако је основао „Пеј Пал“.

Али, Алекс Карп (52) још чека своје велико ремек-дело јер пре „Палантира“ није имао видних успеха. Овај Американац одлично говори немачки, студирао је на Гетеовом универзитету у Франкфурту код чувеног немачког филозофа Јиргена Хабермаса.

Тајни агенти, пословни људи

Након терористичких напада на Њујорк и Вашингтон 2001. године, Тил је одлучио да направи компанију која ће великим количинама података помагати у лову на терористе. Инвестиционо одељење ЦИА подржало је оснивање фирме у нади да ће САД једног дана технологију моћи да користе за тајну службу и војску. Први ангажман „Палантира“ уследио је за време ратова у Авганистану и Ираку.

Данас се техника овог калифорнијског предузећа користи и изван кругова тајних служби. Њихове податке користе рецимо произвођач авиона „Ербас“, хемијско-фармацеутски концерн „Мерк“ или аутомобилски концерн „Фијат-Крајслер“.

Нафтни концерн БП користи аналитичке програме „Палантира“ за откривање нових налазишта нафте и гаса. Тако је производња нафте у Северном мору повећана за око десет одсто.

„Палантир“ се свесно окреће приватним клијентима. Фирма жели да се ослободи тајновитих послова с тајним службама. Послови с приватницима би требало да убудуће доносе више од половине прихода. „Палантир“ је прошле године имао промет од 742 милиона долара.

Али, истовремено је предузеће изгубило више од пола милијарде долара. И зато се сумња у процену вредности.

Критике са свих страна

Критичаре брину и што је „Палантир“ пре четири године наводно био умешан у скандал фирме „Кембриџ аналитика“ која је преко „Фејсбукових“ података о корисницима водила кампању за Доналда Трампа.

Често се чује и да „Палантир“ угрожава људска и грађанска права. „'Палантир' је суодговоран за надзор, хапшења и прогон у нашим градовима“, рекла је мексичка активисткиња Хасинта Гонзалез.

Од 2014. године, наиме, „Палантир“ помаже америчкој Установи за усељавање и царине, као и Министарству за унутрашњу сигурност, у проналажењу непожељних миграната и избеглица који су илегално ушли у земљу. И сам оснивач компаније Карп наводи да су неки запослени дали отказ јер нису хтели да обављају такав посао.

Али, „Палантир“ се неће одрећи сарадње с америчким државним установама, поручује Карп .