Како анестезиолог зна да је пацијент заспао и да се неће пробудити усред операције

Како анестезиолог заправо зна да је пацијент заспао и да неће осећати бол или бити свестан онога што се дешава током операције? Одговор није једноставан, јер се дубина анестезије процењује на основу више показатеља, од концентрације анестетика у плућима до мождане активности, крвног притиска и срчаног ритма.

Један од најважнијих параметара који се користе приликом примене инхалационе анестезије јесте МАК, односно минимална алвеоларна концентрација (Minimum Alveolar Concentration).

Реч је о показатељу концентрације инхалационог анестетика у плућима, који анестезиолозима помаже да процене његово дејство на централни нервни систем.

Међутим, стање у којем се пацијент налази током опште анестезије није исто што и природан сан. Мождани таласи који се бележе током спавања значајно се разликују од оних који настају под дејством анестетика.

Ипак, занимљиво је да пацијенти неретко описују период проведен под анестезијом као најбољи сан који су икада имали.

Шта је МАК и како се одређује дубина анестезије

Минимална алвеоларна концентрација представља један од основних параметара за процену јачине дејства инхалационих анестетика.

МАК вредности 1 представља стандардну референтну вредност која се често користи у анестезиологији. Дефинише се као концентрација инхалационог анестетика при којој 50 одсто пацијената не реагује покретом на хируршки надражај.

Другим речима, при тој концентрацији половина пацијената неће реаговати покретом на хируршку стимулацију, док друга половина може показати реакцију.

Овај параметар је важан јер омогућава анестезиолозима да процене колика је концентрација анестетика потребна за постизање одређеног ефекта.

Феномен минималне алвеоларне концентрације био је предмет бројних научних истраживања. У истраживању објављеном још 1965. године Егер и сарадници анализирали су како различита физиолошка стања и поремећаји утичу на потребну концентрацију анестетика.

Утврдили су да одређени поремећаји, попут израженог недостатка кисеоника, тешке метаболичке ацидозе и пада крвног притиска услед крварења, могу смањити потребну концентрацију анестетика.

Из перспективе анестезиолога, МАК вредности 1 има велики значај, јер је један од циљева опште анестезије да пацијент не реагује покретима на хируршке надражаје. Међутим, одсуство покрета није исто што и одсуство свести, због чега се приликом процене дубине анестезије узимају у обзир и други показатељи.

Од свесности до потискивања реакција организма – шта показују различите вредности МАК-а

Поред стандардне вредности МАК-а, анестезиолози разматрају и друге концентрације анестетика, које су повезане са различитим физиолошким реакцијама пацијента.

Једна од њих је такозвани МАК свесности (MAC-awake), који се за често коришћене инхалационе анестетике обично креће око 0,3 до 0,4 стандардне вредности МАК-а.

Овај параметар означава концентрацију анестетика при којој 50 одсто пацијената не реагује на вербалне команде, попут захтева да отворе очи. Ипак, одсуство реакције на вербалну команду не мора нужно да значи и потпуно одсуство свести.

Следећи важан параметар је МАК амнезије (MAC-amnesia), који се односи на концентрацију анестетика потребну да се спречи формирање експлицитних сећања код 50 одсто пацијената.

Истраживања показују да се амнезија може постићи већ при релативно ниским концентрацијама анестетика, приближно 0,2 до 0,4 МАК, мада вредности зависе од примењеног лека и врсте надражаја.

Експлицитна сећања подразумевају свесно присећање догађаја, разговора или других информација. Са повећањем концентрације анестетика расте и вероватноћа да пацијент неће реаговати покретом на хируршке надражаје.

Тако при МАК-у од 1,2 приближно 95 одсто пацијената не реагује покретом на хируршку стимулацију.

Још дубљи ниво анестезије повезује се са вредношћу од приближно 1,5 до 1,6 МАК, познатом као МАК БАР (MAC-BAR – Blunting of Autonomic Responses). Реч је о концентрацији анестетика при којој се код приближно 50 одсто пацијената потискују аутономне реакције на хируршке надражаје.

Аутономни нервни систем контролише бројне функције које се одвијају без свесног утицаја човека, укључујући рад срца, регулацију крвног притиска и друге физиолошке процесе.

Промене срчане фреквенције, крвног притиска и ширине зеница спадају међу показатеље аутономног одговора организма на хируршку стимулацију. Када су те реакције снажно потиснуте, организам може слабије да одговара на хируршке надражаје. Истовремено, високе концентрације анестетика могу повећати ризик од нестабилности крвног притиска и других нежељених ефеката.

Због тога је неопходно пажљиво одређивати количину анестетика и прилагођавати је стању сваког пацијента.

Зашто МАК није једини показатељ дубине анестезије

Иако је МАК важан параметар, анестезиолози се приликом процене дубине анестезије не ослањају искључиво на његову вредност.

Током операције непрекидно се прати целокупно стање пацијента, укључујући виталне параметре, срчани ритам, крвни притисак и евентуалне покрете тела.

Посебна пажња посвећује се променама крвног притиска и срчане фреквенције.

На пример, повишен крвни притисак или тахикардија, односно убрзан рад срца, могу указивати на то да је потребно продубити анестезију.

Међутим, такве промене не морају нужно да значе да је пацијент недовољно анестезиран. Њихов узрок могу бити и други фактори, укључујући болне надражаје, губитак крви или дејство лекова који се примењују током хируршког захвата.

Због тога се свака промена виталних параметара тумачи у контексту целокупног стања пацијента.

МАК се користи током операција у којима се примењују инхалациони анестетици, али сам по себи није довољан да пружи потпуну слику о дубини анестезије и степену свесности пацијента. Анестезиолог зато истовремено процењује више показатеља како би одредио да ли је анестезија одговарајућа и безбедна.

Како се прати дубина анестезије када се лекови дају интравенски

Општа анестезија не мора увек да се одржава инхалационим анестетицима. У одређеним случајевима користе се интравенски анестетици, односно лекови који се пацијенту дају директно у вену.

Када се анестезија одржава искључиво интравенским лековима, МАК није одговарајући параметар за праћење њене дубине, јер се овај показатељ односи на концентрацију инхалационих анестетика.

У таквим ситуацијама може се користити БИС (Bispectral Index), односно биспектрални индекс.

Реч је о систему који анализира електричну активност мозга на основу електроенцефалографских сигнала.

За праћење БИС-а користе се сензори који се постављају на чело пацијента. Они бележе мождану активност, а уређај затим обрађује добијене сигнале и приказује бројчану вредност која помаже у процени дубине анестезије.

Током опште анестезије најчешће се настоји да вредност БИС-а буде између 40 и 60. Тај распон се обично сматра показатељем одговарајуће дубине опште анестезије. Ипак, ни БИС није савршена метода.

На тачност мерења могу утицати различите сметње, лош квалитет сигнала и други фактори који отежавају правилно тумачење резултата. Зато се ни овај параметар не посматра изоловано.

Као и код МАК-а, анестезиолози комбинују податке о можданој активности са виталним параметрима и другим клиничким показатељима како би проценили колико је пацијент дубоко анестезиран и да ли је његово стање стабилно.

Каква је веза између концентрације анестетика у плућима и његовог дејства на мозак

На први поглед може деловати необично да се дејство лека на мозак процењује мерењем његове концентрације у плућима.

Међутим, концентрација инхалационог анестетика у алвеолама представља користан посредни показатељ његове концентрације у мозгу, нарочито када се успостави равнотежа између плућа, крви и можданог ткива.

Инхалациони анестетици у организам улазе преко дисајних путева, а затим из плућа прелазе у крвоток. Крв их преноси до мозга, где делују на централни нервни систем и изазивају стање опште анестезије. Управо због те повезаности, праћење концентрације анестетика у плућима помаже анестезиолозима да процене његово дејство на мозак.

То је и основни разлог због којег МАК има тако важну улогу у савременој анестезиологији.

Севофлуран и десфлуран – како се пацијент уводи у анестезију и буди из ње

Међу инхалационим анестетицима који се користе за одржавање опште анестезије налазе се севофлуран и десфлуран. Ови лекови се примењују помоћу апарата за анестезију, који омогућава контролисано испоручивање анестетика пацијенту.

На апарату постоје посебни регулатори којима анестезиолог може да повећа или смањи концентрацију анестетика. С друге стране, када се операција приближи крају и дође време за буђење пацијента, концентрација анестетика се постепено смањује, односно његова примена се прекида.

Како се количина анестетика у организму смањује, његово дејство на централни нервни систем постепено слаби, што омогућава пацијенту да се пробуди.

Праћење дубине анестезије зато представља сложен процес у којем се комбинују подаци о концентрацији анестетика, можданој активности, виталним параметрима и реакцијама организма. Ниједан од ових показатеља није сам по себи довољан, али њихова заједничка анализа омогућава анестезиолозима да током операције прилагођавају анестезију и настоје да обезбеде што већу сигурност пацијента.