Савети за разговор са особама које пате од деменције – успорите, слушајте и пустите их да воде разговор

Деменција је заједнички назив за групу болести које могу да утичу на памћење, језик, разумевање и способност комуникације. Поједине врсте деменције могу отежати разумевање значења речи, док друге утичу на способност њиховог изговарања.

Особама са деменцијом може бити потребно више времена да обраде информације, пронађу одговарајућу реч или се сете шта су желеле да кажу. Промене у памћењу и начину размишљања такође могу отежати праћење разговора.

Ипак, деменција различито утиче на сваку особу, па не постоји један универзални начин комуникације.

Основно правило је – поштовање

Особе са деменцијом и даље се суочавају са предрасудама и стигмом. Зато је важно имати на уму да разговор са њима у суштини није другачији од разговора са било ким другим.

Треба говорити јасно, показати поштовање и не претпостављати унапред шта особа може или не може да разуме.

Понекад ће бити неопходно поједноставити начин комуникације, али то не значи да са особом треба разговарати као са дететом.

Прилагодите окружење

Ако особа са деменцијом често има потешкоће у комуникацији, припрема унапред може много да значи.

Бучан кафић, гласна музика, разговори више људи и звук апарата могу бити напорни за свакога ко покушава да се концентрише. За особу са деменцијом такво окружење може бити посебно збуњујуће и исцрпљујуће.

Зато је, када је могуће, боље изабрати мирније место и ограничити број људи који учествују у разговору. У већем друштву корисно је да неко буде уз особу са деменцијом и помогне јој ако постане преоптерећена.

Комуникација није само оно што изговарамо. Важни су и поглед, израз лица и говор тела. Добро осветљење може помоћи особи да види саговорника, а осмех или климање главом могу додатно да пренесу значење.

Ако особа користи наочаре, слушни апарат или неко друго помагало, треба проверити да ли га користи. Телефон би, такође, требало оставити по страни – пуна пажња може помоћи да се особа лакше усредсреди на разговор.

Пустите особу да води разговор

Особе са деменцијом понекад могу изговорити нешто што у датом тренутку делује неповезано или говорити о људима и догађајима из прошлости као да су присутни и данас.

Природно је пожелети да их исправимо, али то често није најбољи приступ. Истовремено, није добро ни намерно лагати особу.

Уместо тога, важно је покушати да се разуме шта она осећа и шта јој је у том тренутку потребно.

Ако, на пример, особа тражи мајку, то може бити знак да јој је потребна утеха и осећај сигурности. Након што се провери да ли постоји неки други разлог за узнемиреност, може се признати њена емоција и рећи да јој мајка недостаје, уз објашњење да она сада није ту.

У одређеним ситуацијама и додир може пружити утеху и помоћи да се пажња усмери на нешто друго.

Сећања такође могу бити добар начин за повезивање. Ако особа говори о одређеној особи или месту, фотографије, албум или књига са успоменама могу помоћи да се присети пријатних тренутака.

Ипак, нису сва породична сећања и односи позитивни. Ако су познате тешке околности из прошлости, важно је да људи који брину о особи буду упознати са њеном историјом како би могли да препознају знаке узнемирености.

Не журите са одговором

Један од најважнијих начина да особа са деменцијом остане укључена у разговор јесте да јој се директно обраћамо, а не да говоримо о њој док је присутна.

Користите њено име. Ако је потребно, представите се и подсетите је одакле се познајете.

Не треба журити да довршите њену реченицу. Успорите разговор и оставите јој довољно времена да одговори.

Питања такође могу бити лакша ако им се дода контекст. Уместо једноставног питања „Који вам је омиљени тенисер?“, разговор може почети реченицом: „Гледао сам Вимблдон, да ли имате омиљеног тенисера?“

На сличан начин, обична ситуација може постати повод за разговор: „Диван је дан напољу. Хоћемо ли да видимо шта расте у башти?“

Музика може бити посебно добар начин за повезивање са особом која има деменцију. Познате песме могу пробудити успомене, а заједничко слушање музике омогућава да време проведете заједно без притиска да стално разговарате.

Повезивање је могуће и кроз друге активности – уметност, баштованство или време проведено са унуцима.

Биће добрих и лоших дана

Деменција је прогресивна болест, што значи да се симптоми временом углавном погоршавају. Ипак, њихов интензитет може да варира и током самог дана, а промене су израженије код неких врста деменције.

Као и код сваког човека, умор, болест или бол могу додатно отежати концентрацију.

Међутим, изненадна промена понашања – попут тога да особа одједном не зна где се налази, има халуцинације или наглу промену расположења – захтева посебну пажњу.

У таквим случајевима треба проверити да ли постоји инфекција или да ли је недавно промењена терапија и потражити медицинску помоћ. Такви симптоми могу указивати на делиријум, стање које представља хитно медицинско стање.

Важно је бринути и о себи

Брига о особи са деменцијом може бити физички и психички захтевна и за оне који су јој најближи.

Зато је важно да и неговатељи одвоје време за себе, потраже помоћ и повежу се са службама и организацијама које пружају подршку.

Ниједан разговор неће увек проћи савршено. Најважније је да особа са деменцијом не буде искључена, да јој се пружи време и пажња и да се, у мери у којој је то могуће, очува њено достојанство.