Фрајер или маторац – шта насловнице са Мајклом Б. Џорданом и Томом Крузом говоре о мушкости
Фотографије Тома Круза и Мајкла Б. Џордана на насловним странама магазина „Џи-Кју“ и „Вог“ појавиле су се у тренутку када питање мушкости све чешће доспева у средиште јавних расправа. Две холивудске звезде понудиле су сасвим различите слике савременог мушкарца – а реакције публике показале су колико су се представе о томе шта је мужевно и привлачно промениле.
Том Круз и Мајкл Б. Џордан имају много тога заједничког. Обојица су холивудске звезде чија имена пуне биоскопске сале и обојица су позната по акционим улогама и вратоломним подухватима пред камерама. Ове недеље, међутим, нашли су се један наспрам другог – или, прецизније, груди наспрам груди – на киосцима са часописима.
У једном углу је 64-годишњи Круз на насловној страни Џи-Кјуа (GQ), првој коју је снимио за тај магазин после 20 година. Позира у раскопчаној кошуљи, једном руком пролази кроз разбарушену косу, док другом држи копчу каиша. Другим речима, овде игра улогу секси Тома Круза.
Упркос уложеном труду, али и чињеници да је својевремено био проглашен за најсексепилнијег мушкарца на свету, интернет – место на којем је иначе готово немогуће постићи сагласност о било чему – овога пута готово је једнодушан: резултат је све само не секси.
„Никада нећу поделити насловницу ‘Џи-Кјуа’ са Томом Крузом јер имам саосећања према другим људима“, гласи један од коментара на Инстаграму магазина. „Какве сам страхоте починио да би ми ово завршило у алгоритму“, пита се други корисник.
Неки су Крузу наденули и надимак „unc“ – скраћено од енглеског uncle, односно „ујак“ или „стриц“, што се у интернетском сленгу користи за некога ко је остарио, више није у току или се очигледно труди да остане релевантан.
Тек шести мушкарац на насловници Вога
У другом углу је 39-годишњи Мајкл Б. Џордан, који дебитује на насловној страни Вога. Он је тек шести мушкарац који је сам добио насловницу тог магазина.
Џордан лежи и смеје се на постељи од цвећа, док му је сако раскопчан тако да открива његове бројне, бројне трбушњаке и део десне брадавице.
Већина коментара на интернету спада у категорију садржаја који није баш препоручљиво отварати на радном месту. Један од пристојнијих гласи: „Желим да будем цвет.“
Две насловнице појавиле су се у тренутку када мушкост све чешће доминира медијским насловима и јавним расправама. Од токсичне мушкости, преко „луксмаксинга“ – опсесивног настојања да се физички изглед доведе до максимума – до перформативних мушкараца, разговор све више подстиче забринутост због „маносфере“ и питања шта данас заправо значи бити мушкарац и како би тај мушкарац требало да изгледа.
Како изгледа секси и мужеван мушкарац
Круз је беби-бумер. Џордан је миленијалац. И обојица су, свако на свој начин, додатно распламсала расправу о мушкости.
Др Ешли Морган, која се бави проучавањем мушкости на Универзитету Кардиф Метрополитен, каже да, иако постоји „огроман распон различитих мушкости“, пажња јавности обично остаје усмерена на један тип – белог мушкарца патријарха.
„То је оно што Круз продаје на овој насловници“, каже Морганова.
Џордан, насупрот томе, према њеним речима, „представља читав распон мушкости, укључујући и идеје о црначкој мушкости“.
„Он носи одело, али фотографија је веома сугестивна. Његова насловница универзалније је привлачна мушкарцима, женама и другима“, наводи Морганова.
За Ендруа Гроувса, директора Архива мушке моде на Универзитету Вестминстер, разлика између две фотографије јасно се види и кроз моду.
„Све на Крузовој фотографији конструисано је тако да делује секси, али некако ипак није“, каже Гроувс.
„Крузу је дата одећа, а не мода. Изношена кошуља и старе ‘левиске’ припадају мушком језику рада и физичког труда. Џордану су дозвољени мода, украси, накит и нежност. Његова мушкост конструисана је кроз много шири скуп кодова“, објашњава Гроувс.
Када је Адам Бајдави прошле године именован за новог уредника Џи-Кјуа, рекао је да жели да врати магазин на „место које му с правом припада као Северњачи мушкости“ и најавио да ће Џи-Кју поново бити „магазин за мушкарце и о мушкарцима“.
На његовој првој насловници, у септембру, нашао се глумац Џереми Стронг у дуксерици, са челичним луком за стреличарство у рукама.
Тај избор у великој мери наставио је правац који је зацртао Бајдавијев претходник Вил Велч. Једно од најпопуларнијих издања током његовог мандата било је оно из 2019. године, посвећено „новој мушкости“, на чијој је насловници Фарел Вилијамс носио капут који је подсећао на хаљину.
Годину дана касније, Хари Стајлс појавио се на насловној страни Вога у хаљини.
Шест година касније, Стајлс је своје препознатљиве светлуцаве комбинезоне на светској турнеји заменио оделима и краватама, док Трампов МАГА покрет снажно подржавају технолошки моћници и модел мушкости који велича традиционални патријархат.
Алона Пардо, која је раније била кустоскиња изложбе у лондонском Барбикану посвећене истраживању мушкости у фотографији, сматра да две нове насловнице показују „како медији настављају да кодификују и учвршћују нормативне идеале мушкости“.
Посебно је, каже Пардова, редуктивна слика Тома Круза који као да пркоси старењу, јер учвршћује „стандард према којем је вредност мушкарца повезана са физичком снагом и непрекидном доминацијом“.
Џеса Криспин, ауторка књиге Шта није у реду са мушкарцима, сматра да Крузова насловница одражава његову садашњу улогу „тате Холивуда“.
У интервјуу који прати фотографије Круз говори о томе како младе глумце подучава да се снађу у филмској индустрији. Између осталог, глумцу Глену Пауелу дао је шесточасовни инструктивни филм.
„То је веома традиционална мушка улога – мушкарац као старатељ“, каже Криспинова.
Џорданову насловницу, коју описује као „питому“, пореди са Керијем Грантом – „мужеван, са смислом за хумор и, заправо, без ичег нарочито револуционарног“.
За Пардову су, међутим, обе насловнице разочаравајуће. Коришћењем визуелног језика мужевности и сексуалне снаге, сматра она, обе поново успостављају „традиционални патријархални ауторитет“.
Посматране у контексту друштвених покрета попут #MeToo, ове фотографије, према њеним речима, „функционишу као реакционарни покушај успостављања мушке солидарности“ и на крају поново потврђују „традиционални патријархални ауторитет у директној супротности са покретима који доводе у питање системске односе моћи“.