Јужнокорејски феномени – узроци и последице опсесије физичким изгледом и естетским захватима

У четврти Гангнам, где се експозитуре банака смењују с кафићима и пекарама, у пространом булевару у којем се разнолики градски аутобуси на семафорима сливају у дуге конвоје лежи приступачан хотел у јапанском власништву омиљен међу младим путницима и службеницима из унутрашњости које радне обавезе присиле да проведу коју ноћ у престоници Сеулу. 

У њему се често могу видети студенткиње, а понекад и жене нешто зрелијег доба, са фластерима на носевима и подочњацима који се помаљају испод хируршке маске. 

Јер јужнокорејски главни град је – што је већ познато и међу онима који нису посебно заинтересовани за Далеки исток –  светска престоница естетске или корективне хирургије, у којој је захват на лицу уобичајена и широко распрострањена пракса, те магнет за стране медицинске туристе.

То је посебно приметно у кварту Гагнам јер се у њему налазе бројне мале клинике, сматра се – више од пет стотина, које нуде услуге естетске хирургије и скупа са произвођачима козметике испуњавају тротоаре, подземне пролазе и простор унутар железничке станице својим рекламним постерима. 

Источноазијски идеал лепоте

Мада се, као и другде у свету, и у Јужној Кореји пуно клијената тих медицинских институција под скалпел упућују да би направили пуније усне, обавили затезање лица или уклонили боре, у тој земљи су, заправо, најпопуларнији захвати на капцима и носу.

Ово стога што Кореанци, као и други народи Источне Азије, имају тзв. једноструке капке (равне капке без набора) и спљоштен нос, те се белцима диве због њихових „двоструких" капака и „високог" носа – источњачко лице с тим западњачким карактеристикама постало је идеал лепоте на савременом Далеком истоку, идеал који се настоји остварити кроз вештачке захвате.

То су и најчешће естетске интервенције посебно међу младима, пошто они, наравно, немају проблем бора или опуштене коже који муче старије генерације. 

Даље, како становници Источне Азије често имају и крупне јагодичне кости и округло лице, популарни су и естетски захвати којима се умањивањем тих и виличних костију те елиминацијом меснатих задебљања у дну образа, формира уже, издужено лице, које важи за лепше од широког, овалног.

Они тамнијег тена посећују клинике да би покушали да избеле кожу јер је у прошлости светла кожа у Источној Азији била симбол префињености и припадности племству, те се и данас сматра важном димензијом лепоте.

Шампиони естетске хирургије

Република Кореја има највећи број козметичких оперативних захвата по глави становника – око 13,5 интервенција на хиљаду становника. Свака четврта естетска операција на планети обави се у тој држави, познатој и под називом „Земља јутарњег мира“. У складу с тим, Јужна Кореја пропорционално има и највише естетских хирурга у односу на популацију.

Да та земља са око 51 милиона становника јужно од 38. паралеле на Корејском полуострву заузима светски хирушки трон, односно, да су корективне интервенције на лицу у њој масовна појава, је нешто што само по себи захтева објашњење. 

Иза тог феномена, поред релативно доброг стандарда који материјално омогућава практиковање пластичне хирургије, налази се уврежена друштвена перцепција да су козметичке операције прихватљиве и нормалне, односно, пожељне.

У Јужној Кореји оне су чест предмет разговора ђака, расправа и размене информација на друштвеним мрежама – оне су тако уобичајени део живота да родитељи својој деци поклањају те операције као награде за завршену средњу школу или успех на пријемном испиту за упис на факултете, а студенти раде да би зарадили за свој жељени захват.

Истраживања показују да се између четвртине и трећине младих Корејки у позним тинејџерским и двадесетим годинама живота које су укључене у студије о преваленцији пластичних захвата изјашњавају да су се подвргле једној или више естетских операција. Оне су то, по сопственом сведочењу, учиниле да би биле лепше и стекле самопоуздање. 

Тај проценат је још виши за студенткиње. Истраживање Министарства здравља и социјалне заштите из 2003. године показало је да је чак 52 одсто девојака које су похађале универзитет у Јужној Кореји у то време било искусило корективну хирурушку интервенцију. 

Мада у осетно мањем проценту од жена, у Јужној Кореји све је више и младих мушкараца који се подвргавају естетским хируршким захватима како би били привлачнији и имали предност при запошљавању. 

Узроци нормализације естетских операција

Схватање да је интервенција скалпелом нешто што је уобичајено и пожељно, а не израз незрелости или комплекса, сматрају социолози, последица је друштвеног притиска, па и дискриминације на основу изгледа из последњих неколико деценија. 

Предност при запошљавању

Конкретно, реч је о раширеној перцепцији да је за добру каријеру и успех у животу у условима велике конкуренције неопходан леп, уредан изглед. С тим у вези, многи у Јужној Кореји истичу чињеницу да тамошње компаније од кандидата за запослење траже да, у склопу своје биографије, на увид поднесу слику и податке о висини и тежини. 

И заиста, и интервјуи који су део научних истраживања показују да већина младих корејских испитаника који су доживели пластичну операцију усмерену на унапређење изгледа или исту планирају од ње очекују позитиван ефекат када је у питању запошљавање.

Наводе да су чули од људи који раде у кадровским одељењима компанија да је изглед битан фактор у доношењу одлуке о томе кога да ангажују и да су имали прилике да се увере да људи који добро изгледају имају предност у запошљавању, додељивању пожељних радних задатака и разних привилегија. 

Наиме, када је у питању кадровска политика, у Јужној Кореји привлачан физички изглед се повезује са врлинама као што су вредноћа, интелигенција, прилагодљивост околини и компетентност, док се неправилне црте лице, бубуљице, ожиљци или гојазност доживљавају као показатељ немара, лењости и небриге за мишљење других.

Не треба заборавити ни то да су службеници који одлучују о запошљавању нових радника најчешће мушкарци, те да они више или мање свесно преферирају присуство жена пријатног изгледа на радном месту.  

Заједљивост жена и славне иличности

Поред проблема запошљавања, има и оних који истичу склоност корејских жена да коментаришу туђ изглед, квалитет коже и телесну тежину као нешто што младе мотивише на посету пластичном хирургу.

Посебно снажан утицај на њих, наравно, имају јавне личности – певачице и глумци, који диктирају трендове у моди и физичком изгледу. А он је, када су у питању јужнокорејски идоли, најчешће беспрекоран, па чак и нестваран.

Отуд, обични тинејџери и студенти масовно настоје да их опонашају, због чега, између осталог, и својевољно стају у ред у бројним и врло профитабилним хируршким ординацијама. Другим речима, јавне личности су често разлог зашто многи млади у Јужној Кореји осећају незадовољство сопственим изгледом – чињеница коју су потврдиле и психолошке студије. 

Куриозитет је и то да познати у Кореји не само да рутински иду на естетске операције, већ умеју и да од тога направе бизнисис. То је, рецимо, учинила женска поп група „Сикс бомб", која је 2017. године снимила две песме и видео-клипа који су практично документовали пут четири чланице на хирушки сто и њихову физичку трансформацију – хитови су прикладно били названи Постати лепа: пре и Постати лепа: после (операције).  

Прилика за удају

Такође, јужнокорејски родитељи, посебно, мајке су протеклих деценија биле склоне мишљењу да њихове ћерке треба да изврше корективне захвате како би увећале шансу за брак. Примера ради, истраживање из 2015. године је показало је да чак две трећине корејских испитаница сматра да је оправдано да се жене оперишу како би осигурале брак.

Ипак, последњих година у Јужној Кореји брачна заједница и рађање деце се више не сматрају апсолутном обавезом за жену, те расте индивидуалистички феминистички покрет који одбацује традиционалне стеге, међу којима и схватање да жена треба да буде (беспрекорно) лепа. Тако се развија и противтежа или отпор колективној пресији која девојке тера под хируршки нож и присиљава их на дијету и опсесивну негу коже и косе.

Физиогномика и расне теорије

Овде треба додати и да историчари корене тенденције у корејском друштву да се изгледу придаје необично велика важност виде у древној источноазијској пракси гатања на основу црта и израза лица (стручно, физиогномика), по којој се анализом физиономије може одредити не само тип личности, односно, карактер и способност особе, већ и прозрети или предвидети степен њене успешности у послу и љубави у будућности. 

Неки чак сматрају да је на друштвену атмосферу у том аспекту утицај имала и вишедеценијска јапанска окупација из прве половине 20. века, током које су освајачи кроз штампу промовисали квазинаучну теорију расне хијерархије засновану на физиогномици, по којој одређени типови лица указују на интелигенцију и племенитост, а други на злобу и склоност криминалу. Они су то чинили како би оправдали стварање фото архиве бораца за независност Кореје и исте прогласили за биолошки инфериорне.  

Естетска хирургија као мега бизнис

Интересантно је да они у Кореји који естетске захвате желе да прикажу или објасне у позитивном светлу, уместо друштвене присиле, односно, утицаја компанија и индустрије забаве, наглашавају да су Кореанци склони измени личног описа зато што сматрају да је лепота плод који се стиче трудом и неговањем, а не поклон који се просто добија рођењем.

С друге стране, критичари, осим на капиталистичко рекламоауторско окружење, у којем крупне компаније троше милионе да јужнокорејске градове облепе у постере са савршеним лицима те друштвене мреже и телевизије засите оперисаним луткцама, упиру прстом и на недостатак самопоштовања код појединаца који капитулирају пред тим диктатом савременог меркантилистичког, конзумерског друштва.

Они такође истичу менталну патњу коју изазива немоћ људи да прихвате себе таквим каквим јесу и иронију да пуно јужнокорејских девојака личе једна на другу као да су изашле из истог калупа управо стога што су прошле исте хируршке процедуре.

Како било, у савременој Републици Кореји естетска хирургија је огроман бизнис који доноси баснослован новац – у 2026. приход који ће бити остварен у тој бранши процењује се на око 3,4 милијарде долара, а економисти предвиђају да би та цифра до 2035. могла да се увећа четири пута. 

Ако се урачунају и неинвазивне методе попут убризгавања ботокса, у Земљи јутарњег мира се годишње просечно обави око 1,2 милиона естетских захвата. Последњих деценија њу посећују хорде страних медицинских туриста, нарочито држављани суседних Кине и Јапана, жељни дерматолошких третмана и јефтиних и квалитетних корективних захвата.

Током 2024. године чак 233.000 странаца је обавило естетску операцију у Јужној Кореји (Ако се томе додају они који су имали дерматолошке третмане, онда се последњих пар година број медицинских туриста из иностранства у Јужној Кореји креће између 1,1 и два милиона).

Необични друштвени феномени

Квалитет, међутим, није увек загарантован. Управо стога што је реч о уносном послу, у Јужној Кореји постоји и криминал везан за хирушке ординације и естетске захвате.

Реч је о тзв. „фантомским докторима", неквалификованим особама које се лажно издају за пластичног хирурга како би зајашили талас велике потражње и попунили своје џепове, и нелегалним естетским операцијама које врше медицински радници попут зубара, који су далеко од тога да имају потребно знање и дозволу за ту врсту рада.

Опсесија изгледом и склоност инжењерији лица у Јужној Кореји, и шире у Источној Азији, изродили су и друге фасцинантне феномене. Ту је, на пример, неочекивани проблем који су искусиле јужнокорејске имиграционе власти – отказивање система софтверске идентификације при изласку из земље, који је требало да смањи терет радника те службе аутоматским препознавањем лица особа чије су фотографије биле снимљене на уласку.

Тамошњи медији јављали су о серији застоја и истрага на граничним испоставама на аеродромима јер би страни држављани, услед промене личног описа проузрокованог естетском операцијам или отеклина насталих због хируршких захвата, постали непрепознатљиви за безбедносни систем. Проблем је решен увођењем праксе издавања потврда о извршеној хирушкој интервенцији, које садрже краћи опис захвата, а понекад и фотографије субјекта пре и после операције.

Како год у психичком или моралном смислу вредновали заокупљеност јужнокорејских грађана физичким изгледом, њихову приврженост хируршким интервенцијама и уопште индустрију лепоте у тој земљи, несумњиво је да све побројано представља особеност савременог корејског друштва и важан сегмент тамошње економије.