Не знају коме помажу, али знају зашто долазе – Филип и Зоран хероји Института за трансфузију

Посета лекару може да изгледа срдачно у кругу познатих лица, јер се добровољни даваоци крви и тромбоцита често враћају, па атмосфера са лекарима и техничарима у Институту за трансфузију постаје опуштена.

Филип Шановић дао је тромбоците скоро 60 пута. Данас је добио нову књижицу, јер је претходне две попунио. Супруга га је мотивисала да постане добровољни давалац тромбоцита.

„Моја супруга је нашла на Фејсбуку удружење Леука, које окупља добровољне даваоце, нашла је апел за даваоце тромбоцита за једно болесно дете и тада сам први пут дошао, одрадио то и сад настављам с тим. Кад год могу, кад год сам у прилици ја дајем“, наводи Филип Шановић.

Најчешће не зна за кога даје тромбоците. Како каже – увек има неког коме су потребни.

Животни век тромбоцита је кратак, па не постоји могућност стварања резерви као код других компоненти крви.

Цео процес: попуњавање упитника и преглед, траје до сат и по. Упркос томе, Филип увек нађе друштво, па време пролети.

„Једини проблем је што је овде толико удобно да не може да се спава, па, ето мало причам около са овим људима около, нашим домаћинима и тако, брзо прође“, додаје Филип.

И Зоран Смилић се у Инсистуту осећа као домаћи. Крв даје већ 23 године. Данас му је мали јубилеј – 25. пут како седа у ову столицу. Његов отац је дао крв више од 70 пута, зато је, како тврди, било потпуно природно да настави његовим стопама.

„Никада нисам био са њим. Ево сад сам се насмејао, јер стварно никада то нисам радио са њим заједно. Једноставно човек је то радио у своје радно време и мени је то било онако другачије. Питао сам га увек зашто то ради. Није имао никада никакав одговор, једноставно радио је јер је осећао неку потребу и то је то“, објашњава Зоран.

Најчешће не зна коме помаже. Ипак, понекад неком од рођака његових пријатеља и познаника затреба крв, па је мотивација још јача.

„Ово све радим из разлога што сматрам да је хумано. Надам се само да ћу бити довољно здрав да достигнем бар број давања крви које је мој отац дао“, истиче Зоран.

Залихе крви увек су потребне, тренутно недостају готово све крвне групе.

„Ми би на дневном нивоу морали да прикупимо минимум 300 јединица крви. У току наше радне недеље неких 1.500 јединица је минимум да би резерве крви биле стабилне, да бисмо иимали за све пацијенте. Што се тиче тромбоцита то радимо у сарадњи са Клиником за хематологију и према њиховим потребама ми позивамо добровољне даваоце који долазе и добровољно дају тромбоците“, наглашава Немања Џодић, из Института за трансфузију крви.

Добровољни даваоци могу да буду сви здрави људи од 18 до 60, односно 65 година, у зависности од тога да ли донирају крв или тромбоците.

У летњем периоду има највише проблема са залихама крви зато што је велики број људи на одмору. Тако да пре него што кренете на одмор свратите до Института за трансфузију крви и дајте крв.