Паметни прстенови, апликације и туризам за спавање – зашто смо спремни да платимо добар сан

Данас смо спремни да озбиљно платимо како бисмо се коначно наспавали. Паметни прстенови, анатомски душеци, апликације, звуци за успављивање, па чак и туристички аранжмани посвећени спавању, претворили су добар сан у индустрију вредну милијарде.

Ипак, поставља се питање шта нам заиста помаже да се одморимо, а шта је пре свега добро осмишљен маркетинг.

Од „хероја који не спава“ до сна као трећег стуба здравља

Неурофизиолог др Драган Хрнчић указује да се однос према сну током последњих деценија драстично променио. Подсећа да је у другој половини 20. века, нарочито после Другог светског рата, идеал успешног човека био онај који устаје рано, ради до касно и спава свега неколико сати. Сан се, каже, сматрао препреком продуктивности.

Данас је, међутим, све јасније да је реч о основној физиолошкој потреби. Као што се све више води рачуна о здравој исхрани и физичкој активности, тако и квалитетан сан постаје трећи стуб здравља.

Према његовим речима, чињеница да се спавање претвара у луксузни производ говори о томе колико га у савременом животу недостаје. „Он јесте постао дефицитарна роба“, наглашава Хрнчић.

Лоше навике, бројне обавезе и савремени начин живота довели су до тога да велики број људи има проблем са квалитетом сна. Управо зато је индустрија препознала огроман простор за развој различитих производа и услуга намењених бољем одмору.

Када је сан постао вредна „роба“

Пословни консултант Марко Буразор сматра да је тржишна логика једноставна – што је нешто ређе и недоступније, то више вреди.

Како расту обавезе и стрес, а људи су изложени непрекидном приливу информација, од нотификација и електронске поште до рокова и пословних притисака, време за одмор постаје све ограниченије.

„Кад се осећамо као да смо хрчак који гура точкић, ми мислимо да трчимо спринт, али не, ми трчимо маратон“, објашњава Буразор. Зато, додаје, када коначно дође време за предах, свако настоји да га искористи што квалитетније.

Шта се дешава у мозгу док спавамо

Доктор Хрнчић истиче да еволуција није случајно „одредила“ да човек готово трећину живота проведе спавајући.

Током сна мозак обавља бројне процесе неопходне за правилно функционисање организма. Већ једна непроспавана ноћ утиче на рад префронталног кортекса, дела мозга задуженог за рационално доношење одлука.

Последице су бројне – слабија концентрација, већи ризик од повреда на раду и у саобраћају, појачана раздражљивост и импулсивност, али и слабљење имунитета. Неурофизиолог подсећа да је последњих година откривено и да мозак током сна активира својеврсни систем „чишћења“, којим уклања штетне продукте метаболизма.

„Спавање јесте нешто без чега ми не можемо да функционишемо током дана“, истиче др Хрнчић.

Колико паметни сатови заиста знају о нашем сну

Развој паметних сатова, прстенова и других уређаја који прате спавање последњих година доживљава снажну експанзију.

Хрнчић објашњава да такви уређаји могу прилично добро да процене квалитет сна, али да ипак имају своја ограничења.

Они не мере сан директно, већ анализирају параметре као што су покрети тела, варијабилност срчане фреквенције и друге физиолошке показатеље, па на основу тога процењују у којој се фази сна човек налази.

Што су уређаји квалитетнији и скупљи, резултати су поузданији, али нису потпуна замена за медицинску дијагностику.

„Нису свакако замена за оно што је златни стандард када говоримо о процени и дијагностици поремећаја спавања, а то је полисомнографија“, наглашава неурофизиолог.

Ипак, додаје да су њихове предности бројне – доступни су, неинвазивни, релативно приступачни и омогућавају праћење сна у кућним условима, што је значајно и за научна истраживања. Зато очекује да ће ова индустрија тек наставити да расте.

Зашто више верујемо апликацији него сопственим навикама

Иако би многима једноставне навике, попут остављања телефона неколико сати пре спавања, могле да донесу више користи него нови технолошки уређај, Буразор сматра да савремени човек све чешће бира персонализована решења. Разлог је, каже, у томе што је време постало највреднији ресурс.

Када производ носи ознаку „персонализовано“, купац стиче утисак да је решење направљено управо за њега и да неће изгубити драгоцено време на погрешан избор.

„Ви данас сматрате време новцем“, каже Буразор, додајући да људи желе да избегну сваки осећај да су време потрошили узалуд.

Туризам за спавање није пролазна мода

Све већа популарност аранжмана посвећених одмору и квалитетном сну, према Буразоровим речима, део је ширег развоја такозване "wellness" и "wellbeing" индустрије.

Порука таквих програма најчешће је иста – „напуните батерије“, како бисте се потом вратили свакодневним обавезама продуктивнији и ефикаснији. Истовремено, реч је о услугама које су намењене онима који могу да их приуште, јер нису јефтине.

Буразор сматра да ће се овај тренд наставити, иако ће се временом мењати његов фокус. „Како се трендови буду развијали, тако ће се и понуда развијати“, закључује Буразор.

Данас је у центру пажње сан, сутра би то могао да буде активни одмор, боравак у природи или неки нови концепт очувања физичког и менталног здравља. Оно што је извесно јесте да је квалитетан одмор, некада занемарен као губљење времена, постао један од највреднијих ресурса савременог човека.